Албрект Шведски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Албрект Микленбург
Albert III Mecklenburg-Sweden.jpg
Албрект Микленбург
Пуно имеАлбрект Микленбург
Датум рођења1340.
Место рођењаМикленбург
Свето римско царство
Датум смрти1. април 1412.(1412-04-01) (71/72 год.)
Место смртиМикленбург
Свето римско царство
ДинастијаМикленберг
ОтацАлберт II Мекленбуршки
МајкаЈефимија Шведска
СупружникRichardis of Schwerin, Queen of Sweden, Agnes of Brunswick-Lüneburg
Краљ Шведске
Период1363−1389
ПретходникХокон VI Норвешки
НаследникМаргарета I Данска

Албрект Шведски или Албрехт Шведски (1340, Микленбург - 1412, Микленбург) је био краљ Шведске (1363—1389) из династије Микленбург.

Спољна политика краља Магнуса Шведског, усмерена против Новгорода, била је неуспешна и није му донела ништа друго сем дугова. Он је узимао зајмове и од папа, и пошто их није вратио, био је искључен из цркве. Аристократија, незадовољна њиме, више пута је дизала устанке против њега и, најзад, га је збацила 1363 г. На престо је, после слома претендената Ерика XII и Хокона VI, норвешког краља, био изабран Албрект.

Албрект је владао и у Норвешкој, али је ову унију, 1371. године, прекинуо Хокон VI Норвешки. Ова унија није вршила приметни утицај на уређење Норваешке, која је сачувала своје старо право и политичку организацију.

Аристократија се користила Албректовим избором да би дошла до нових привилегија. За његове владе државни је савет присвојио низ широких политичких права: попуњавање савета новим члановима било је остављено самом савету; савет је имао искључиво право да дели земљишне поклоне. Ово право чланови савета су, као и у Данској, широко користили да се лично обогате. Шведски феудалци и Немци који су дошли са Албректом жестоко су угњетавали шведско сељаштво, Немци су преплавили шведске градове и узели у њима сву власт у своје руке. Феудалци су некажњено по читавој земљи вршили пљачке и убиства.

Најзад се против Албрехта ујединило и ниже племство, и грађани-Швеђани па и део крупних феудалаца, незадовољан немачким насиљем. Они су се обратили за помоћ Маргарети Данској. Удруженим снагама Данаца, Норвежана и Швеђана пошло је за руком да потуку немачку Албрехтову војску (1389 г.). Једино је Стокхолм још осам година остао у власти немачких најамника, који су пљачкали по Балтичком Мору.

Шведска аристократија била је приморана да ступи у унију с Данском, али се данска политика косила са интересима шведских феудалаца. Ограничавање права аристократије, одузимање краљевских земаља које је она присвојила, дељење феуда у Шведској Данцима, рушење феудалних замкова — све је то изазивало дубоко незадовољство међу шведском аристократијом. И спољна политика Данске, која је била усмерена против Ханзе и Холштајна, газила је интересе Шведске, која је желела да с Немачком успостави непосредну трговачку везу. Крајње су били незадовољни сопственици рудника, тесно повезани с Ханзом, којој су продавали гвожђе и бакар. Данско чиновништво дозвољавало је себи сва могућа угњетавања и изнуђивања. Данску је власт пратило јачање феудалног угњетавања. Дански феудалци, који су добили земљопоседе у Шведској, претварали су сељаке у кметове и угњетавали их.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Johann I, Prince of Mecklenburg-Güstrow
 
 
 
 
 
 
 
8. Henry I, Prince of Mecklenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Luitgard of Henneberg
 
 
 
 
 
 
 
4. Henry II, Prince of Mecklenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Barnim I, Duke of Pomerania
 
 
 
 
 
 
 
9. Anastasia of Pomerania
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Marianna of Sweden
 
 
 
 
 
 
 
2. Алберт II Мекленбуршки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Albert I, војвода Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
10. Albert II, Duke of Saxe-Wittenberg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Helena of Brunswick-Lüneburg
 
 
 
 
 
 
 
5. Anna of Saxe-Wittenberg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Рудолф I Хабзбуршки
 
 
 
 
 
 
 
11. Agnes of Habsburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Gertrude of Hohenburg
 
 
 
 
 
 
 
1. Албрект Шведски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Birger jarl
 
 
 
 
 
 
 
12. Magnus III of Sweden
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Ingeborg Eriksdotter of Sweden
 
 
 
 
 
 
 
6. Eric, Duke of Södermanland
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Gerhard I, Count of Holstein-Itzehoe
 
 
 
 
 
 
 
13. Hedwig of Holstein
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Elisabeth of Mecklenburg
 
 
 
 
 
 
 
3. Euphemia of Sweden
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Magnus VI of Norway
 
 
 
 
 
 
 
14. Haakon V of Norway
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Ingeborg of Denmark
 
 
 
 
 
 
 
7. Ingeborg of Norway
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Günther, Count of Arnstein
 
 
 
 
 
 
 
15. Euphemia of Rügen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Литература[уреди]