Пићан
Пићан | |
|---|---|
 | |
 Застава | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Истарска |
| Општина | Пићан |
| Становништво | |
| — 2011. | 281 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 12′ 14″ С; 14° 02′ 26″ И / 45.20379832199763° С; 14.040509059655631° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 348 m |
  Пићан Пићан на карти Хрватске | |
 Пићан Пићан на карти Истарске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 52332 Пићан |
| Позивни број | +385 52 |
| Веб-сајт | www |
Пићан (итал. Pedena) је градић и општина у Хрватској, у Истарској жупанији.
Географија[уреди | уреди извор]
Пићан се налази у Истри, 12 km југоисточно од Пазина, на регионалном путу Пазин-Кршан, на надморској висини од 360 m. Општина захвата територију од 50,5 km².
Историја[уреди | уреди извор]
Подручје Пићана је било насељено у праисторији. Касније се овде вероватно налазило римско насеље Petina. Пићан је био део Пазинске грофовије до 1374, када је дошао под власт Хабзбурговаца. 1508. године је кратко време био под венецијанском влашћу, када је млетачка војска запосела Пазинску кнежију.
Од касне антике до 1788. године седиште је једине бискупије на унутрашњем истарском подручју.
У средњем веку Пићан је био окружен бедемима који су делом до данас сачувани. Градска врата датирају из 14. века, а обновљена су 1613. Испред врата налази се парк у ком је смештена скулптура из 1714.
Жупна црква (некада катедрала) настала је на темељима старе цркве из 14. века. Преуређена је 1608-1613, а 1753. добија спољашњи изглед који има и данас.
Пићан је до 1993. године био у саставу општине Лабин.
Демографија[уреди | уреди извор]
На попису становништва 2011. године, општина Пићан је имала 1.827 становника, од чега у самом Пићану 281.
Попис 1991.[уреди | уреди извор]
На попису становништва 1991. године, насељено место Пићан је имало 316 становника, следећег националног састава:
Познате личности[уреди | уреди извор]
- Матко Брајша-Рашан, композитор, фолклориста, аутор истарске химне.
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
