Позитивна психологија

Позитивна психологија као релативно млада грана психологије настала је као резултат отпора на претерану усмерености психологије патолошким стањима, као што су менталне болести, њихово истраживање и тражење начина излечења. Усмереност традиционалне психологије на менталне болести условила је да се нагласак стављао на проблеме, слабости и тешкоће појединца, при чему су психолози занемарили оптимизам, наду и задовољство као важне чиниоце за нормално функционисање појединца.

Негативно у нашој психи била је основа за развијање позитивног − позитивне психологије, која не тражи од особе да пориче своја искуства, већ супротно, она је позива да та искуства прихвати. Штагод да нека особа осећа, како год да размишља и ма колико год јој се чинило тешко, то може бити почетак њеног путовања које ће она завршити као снажнија и испуњенија особа. Зато је задатак позитивне психологије да сваком појединцу обезбеди одређен ниво теоретског знање и практичне алате који ће му омогућити и олакшати да крене ка путу среће, наде и испуњености бројним аспектима личне и колективне добробити.

Историја

Мартин Селигман пионир у области позитивне психологије

Позитивна психологија, као посебна област у психологији почела је да се развија 1998. године кад је Мартин Селигман постао председник Америчког психолошког друштва. Након тога, 2000. године Селигман и његови сарадници покрећу посебну област у часопису Америчка психологија, о позитивној психологији. У уводном тексту они наглашавају како смо научили много о депресији, расизму, насиљу, ирационалности и одрастању у тешким условима, али да истовремено знамо врло мало о снагама карактера, врлинама и условима који доводе до среће и грађанског ангажмана.

Од тада, позитивна психологија добија све већи значај. Из ове области објављене су многе књиге и приручници,а одржаване сеу и бројне конференција на којима су истраживачи из овог подручја говорили о темама везаним уз позитивну психологију.

Додатни утицај на развој ове гране психологије остварен је 2006. године када је објављен и први број часописа Позитивна психологија.

Основна начела

Темељни принципи позитивне психологије заснивају се на веровању да људи желе много више него да престану да пате и у том смислу они желе:

• да воде живот који их испуњава бројним садржајима, за којеje вредно живети.
• да развијају оно најбоље у себи,
• да интензивирају доживљаје љубави, рада и игре.

Таквим особама позитивна психологија отворила је нови пут — кроз три циља сoпственог деловања.

Селигман, мислећи на позитивну психологију, у својим ставовима наводи...да би се позитивна психологија требало у једнакој мери бавити људским снагама као и слабостима, да би требало да буде усмерена на развој тих снага у истој мери у којој је усмерена на поправљање штете...и да би посзитивна психологија требало да буде оријентисана на оно што људски живот чини испуњенијим као и да се бави генијима те начинима за васпитавање људи који су изразито талентовани у неком подручју.

Управо због тога, позитивна психологија се у својим истраживањима и у своме деловању непрестано усмерава на субјективна искустава:

• осећаје благостања и задовољства из прошлости,
• осећаја занесености и среће у садашњости, до
• наде и оптимизма за будућност.

Позитивна психологија наглашава позитивне индивидуалне особине појединца и даје му смернице како да их максимално развије и искористи, како би његов живот као и живот његове заједнице био позитивнији и испуњенији.

Важно је нагласити и да позитивна психологија није сама себи циљ и да она не искључује друге области психологије. Такође несме се сматрати да су други делови психологије негативни, и да их треба занемарити. Позитивна психологија ни у једном случају не негира постојање непријатних, негативних аспеката живота нити сматра да све треба гледати кроз „ружичасте наочаре”. Њен циљ је да истражи другу страну наше душе:

• да истражи начине како људи доживљавају задовољство,
• како показују разумевање према другима,
• како изграђују здраве породице и околину,
• да обухватили цео спектар људских искустава.

Зато позитивну психологију треба схватити као дисциплину која само покушава да успоставити равнотежу оних позитивних и негативних аспеката људског функционисања који се неретко међусобно преплићу.

Литература

• Compton, William C. An Introduction to Positive Psychology. Wadsworth Publishing, (2005). стр. 1-22. 
• Peterson, Christopher; Seligman, Martin E. P. Character strengths and virtues: A handbook and classification. — Oxford University Press. 2004. 
• Vázquez, Carmelo, Hervás, Gonzalo (ed.) (2008). Psicología Positiva Aplicada. Ed. Desclee de Brower.
• Martin Seligman (2002). La auténtica felicidad. Ediciones B.
• Mª Dolores Aviay, Carmelo Vázquez (1998). Optimismo inteligente. Psicología de las emociones positivas. Alianza editorial.
• Daniel Kahneman, Diener, Ed, Schwarz, Norbert (2003). Well-Being: The Foundations of Hedonic Psychology. Russell Sage Foundation Publications.
• Peterson, Christopher, Martin Seligman (2004). Character Strengths and Virtues: A Handbook and Classification. Oxford University Press.
• Carmelo Vázquez (2006). La psicología positiva en perspectiva. Papeles del Psicólogo, vol. 27 (1)
• Carmelo Vázquez, Gonzalo Hervás (ed.) (2009). La ciencia del bienestar: Fundamentos para una psicología positiva. Ed. Alianza.
• Dafne Cataluña, Javier Fiz (2014). Psicología Positiva: Pautas para incrementar tu felicidad. Ediciones Dauro.
• Antoni Adserá (2013)."Terapias de Psicología Positiva" Ed. 3temas

Спољашње везе

• Pozitivna psihologija

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).