Ратко Ђурковић

Ратко Ђурковић
Ратко Ђурковић
Лични подаци
Пуно име	Ратко Ђурковић
Датум рођења	9. фебруар 1975. (49 год.)
Место рођења	Цетиње, СФРЈ
Држављанство	СРЈ
Информације о каријери
Позиција	пивот
Сениорска каријера
Године	Клуб
1990—1995; 1995—1997; 1997—1999; 1999—2001; 2001—2003; 2003—2004; 2004—2008; 2008—2009; 2009—2010	Ловћен; Металопластика; Синтелон; Ловћен; Партизан; Бидасоа Ирун; Пик Сегед; Босна; Ловћен
Репрезентативна каријера
1995—2006; 2006—2008	СРЈ / СЦГ; Црна Гора
Тренерска каријера
2010—2011; 2011; 2012—2013; 2014—2016; 2016—2017; 2018—2019; 2019—2021; 2021; 2022—2023	Ловћен; Пелистер; Орми Патра; Комло; Борац Бања Лука; Ал Рајан; Орашхаза; Ал-Кураин; Црвена звезда
Медаље \|}
Рукомет
Светско првенство

Ратко Ђурковић (Цетиње, 9. фебруар 1975) је бивши црногорски рукометаш, а садашњи рукометни тренер. Играо је на позицији пивота.

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

Каријеру је почео у екипи Ловћена за коју је играо до 1995. године.^[1] Након тога прелази у Металопластику из Шапца где проводи две сезоне, а затим је исти временски период провео у Синтелону из Бачке Паланке.^[1] Године 1999. се враћа у Ловћен и у наредне две сезоне учествује у највећим успесима овог клуба - освајање два узастопна првенства СР Југославије. Након Ловћена 2001. године прелази у Партизан са којим осваја још две титуле првака СР Југославије.^[1] У сезони 2003/04. наступа за шпански клуб Бидасоа Ирун. Од 2004. до 2008. године је играо за Пик Сегед са којим осваја једно првенство и два купа Мађарске. У мају 2008. потписује са екипом сарајевске Босне,^[2] у чијем је дресу у сезони 2008/09. освојио првенство и куп Босне и Херцеговине. Последњу сезону је одиграо за Ловћен.^[1]

Са репрезентацијом СР Југославије је освојио бронзану медаљу на Светском првенству 2001. у Француској и четврто место на Олимпијским играма 2000. у Сиднеју. Такође је наступао за репрезентацију Црне Горе од 2006. до 2008. године.^[1]

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Тренерску каријеру је почео у екипи Ловћена са којим је освојио Куп Црне Горе у сезони 2010/11. Током 2011. године је био тренер македонског Пелистера да би у сезони 2012/13. преузео женски рукометни клуб Орми из Патре.^[3] У јесен 2014. је преузео мађарског прволигаша Комло,^[4] где је провео наредне две сезоне. У јуну 2016. године је преузео бањалучки Борац.^[5] Са екипом Борца је у сезони 2016/17. освојио титулу првака Босне и Херцеговине,^[6] након чега је напустио клуб.^[7] У сезони 2018/19. је водио катарски Ал Рајан.^[8] У јулу 2019. је постављен за тренера мађарске Орашхазе.^[9] Две сезоне је водио Орашхазу након чега је преузео кувајтски Ал-Кураин.^[10] У јануару 2022. је постављен за тренера Црвене звезде.^[11]