Савршени Боинг 747

Савршени Боинг 747 или гамбит истинског Боинга 747 је контра-аргумент за модерне верзије аргумента за постојање Бога. Агрумент је изнео Ричард Докинс у 4. поглављу, "Зашто готово сигурно нема Бога", своје књиге Заблуда о Богу.

Аргумент је контра-аргумент аргументу "торнадо који пролази кроз отпад да састави Боинг 747", који се користе за приказивање абиогенезе и еволуције као мало вероватне теорије и за доказивање Бога ствараоца. Према Докинсу, ова логика је осуђена на пропаст јер онда теиста треба узети у обзир постојање Бога и да исприча о томе да ли и како је Бог створен. По његовом мишљењу, ако је присуство живота на Земљи еквивалентно немогућности депонији и Боингу 747, постојање Бога је "савршени Боинг 747", који заиста захтева, наизглед, немогуће да се објасни његово постојање.

Контекст и историја[уреди | уреди извор]

Докинс започиње Заблуду о Богу наглашавајући да је Бог о којем говори Аврамовски концепт личног Бога. Он сматра да постојање таквог божанства треба да буде научно питање, јер се универзум са таквим Богом значајно разликује од универзума без њега и каже да би такви универзуми били емпиријски различити. Докинс долази до закључка да се постојање оваквог божанства може испитати научно попут било које друге хипотезе.

Након разматрања најчешћих аргумената у прилог постојању Бога у поглављу 3, Докинс долази до закључка да је аргумент дизајна најубедљивији. Невероватна вероватноћа живота и универзума који га гостује захтева објашњење, али Докинс испитује хипотезу Бога у односу на еволуцију путем природне селекције. Као део својих напора да оповргне интелигентни дизајн, преусмерава аргумент сложености на то да је онда и Бог морао да има суперинтелигентног творца.

Име које је Докинс дао за статистичку демонстрацију тога да Бог готово сигурно не постоји је "гамбит истинског Боинга 747", алузију на депонију и торнадо. Астрофизичар Фред Хојл, који је био дарвиниста, атеиста, анти-теиста и присталица памспермије,^{[n 1]} је наводно изнео да "вероватноћа живота који се дешава на Земљи није већа од вероватноће да је ураган који је захватио депонију успешно направио Боинг-747." Аргументи против емпиријски заснованих теиста се износе одавно. Једне од најстаријих је износио филозоф Дејвид Хјум у 18. веку, а његово најпознатијеи аргумент-питање је "Ко је створио ствараоца?". Према филозофу Данијелу Денету, заговорнику атеизма, Докинсов аргумент показује да тамо где дизајн не може да објасни комплексност, еволуција путем природне селекције може.

Докинсове изјаве[уреди | уреди извор]

Докинс се окреће на дискусију Китових Вардових погледа на Божанску једноставност , да покаже тешкоће које има "теолошки ум у разумевању сложености живота." Докинс пише да је Вард скептичан према идеји Артура Пикокса да еволуцију усмеравају друге силе, а не само природна селекција и да ови процеси могу имати склоност повећању сложености. Докинс каже да је овај скептицизам сасвим оправдан, он пише:

[Природна селекција], колико нам је познато је једини процес способан да створи сложеност из једноставности. Теорија природне селекције је заиста једноставна, као и извор из ког она почиње. Оно што објашњава с друге стране је невероватна сложеност: сложеније од било чега што можемо замислити, осим Бога који је у стању да га дизајнира.