Пређи на садржај

Сирогојно

Координате: 43° 41′ 27″ С; 19° 53′ 10″ И / 43.6908° С; 19.8861° И / 43.6908; 19.8861
С Википедије, слободне енциклопедије
Сирогојно
Црква у Сирогојну
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаЧајетина
Становништво
 — 2022.Пад 539
Географске карактеристике
Координате43° 41′ 27″ С; 19° 53′ 10″ И / 43.6908° С; 19.8861° И / 43.6908; 19.8861
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина911 m
Сирогојно на карти Србије
Сирогојно
Сирогојно
Сирогојно на карти Србије
Остали подаци
Поштански број31207
Позивни број031
Регистарска ознакаUE

Сирогојно је насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2022. било је 539 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]
Етно-село у Сирогојну

Сирогојно се налази у источном делу Златибора. Развило се око цркве подигнуте почетком 19. века, а затим и око школе, задруге, сеоских кафана и пекара. Црква Светих Петра и Павла саграђена је 1821. године и стављена је под заштиту државе. У њој се чувају многе вредности, попут врата у дуборезу и више икона из 19. века, а на њеним зидовима су уписана имена изгинулих ратника из Првог свјетског рата.

Подручје Сирогојна, ком припадају и села Дренова, Жељине, Трнава и Чичкова, има поприлично спомен-обележја из Другог свјетског рата. Споменик на Владајама, биста проте Милана Смиљанића, спомен плоча на згради школе у Трнави у којој је учио народни херој Саво Јовановић Сирогојно и родна кућа овог хероја у Трнави само су неки од њих. Овде се налази ОШ „Саво Јовановић Сирогојно” Сирогојно.

У Сирогојну се налази и етно-село, Музеј на отвореном „Старо село“ представља скупину златиборских кућа и пропратних дрвених зграда, скупљених са свих страна Златибора.

Чувене су и сирогојнске плетиље, чији џемпери од овчије вуне се продају и у Европи и њима у част отворен Музеј плетиља, отворен 2008. године. Током сезоне, овде се организују ликовни, књижевни, музички и други сусрети, изложбе, предавања и летње школе.[1]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Сирогојно живи 643 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,8 година (42,7 код мушкараца и 44,9 код жена). У насељу има 232 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,29.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.055
1953. 1.129
1961. 1.099
1971. 962
1981. 890
1991. 844 844
2002. 763 763
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
762 99,86%
Руси
  
1 0,13%
непознато
  
0 0,0%
Становништво према полу и старости[4]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 187 192 215 227 241 234 232


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 38 63 26 50 26 17 7 5 0 0 3,29
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 340 101 215 23 1 0
Женски 333 53 213 58 7 2
УКУПНО 673 154 428 81 8 2
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 197 84 0 0 51
Женски 144 51 0 0 49
Укупно 341 135 0 0 100
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1 13 15 7 3
Женски 0 0 11 5 1
Укупно 1 13 26 12 4
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 1 2 8 2
Женски 1 2 0 4 7
Укупно 1 3 2 12 9
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 10 0 0 0
Женски 11 0 0 2
Укупно 21 0 0 2

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Финдрук, Р. (1998). Народно неимарство. Сирогојно: Музеј Старо село
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]