Срђан Алексић
Срђан Алексић | |
|---|---|
 | |
| Пуно име | Срђан Алексић |
| Датум рођења | 9. мај 1966. |
| Место рођења | Требиње, СР БиХ СФР Југославија |
| Датум смрти | 27. јануар 1993. (26 год.) |
| Место смрти | Требиње Република Српска |
| Одликовања |   |
Срђан Алексић (Требиње, 9. мај 1966 — Требиње, 27. јануар 1993) био је српски глумац аматер и пливач, познат по томе што је изгубио живот бранећи пријатеља муслимана.
Биографија[уреди | уреди извор]
Срђан Алексић рођен је у Требињу. Отац Раде Алексић је био кошаркашки тренер. Мајка Мира, рођена у Приједору, рано је умрла. Срђанов брат је погинуо у удесу моторним змајем, изнад Петровог поља, у близини Требиња.
Срђан се аматерски бавио глумом за шта је добио и више награда, а наставио је глумити и у току рата у Босни и Херцеговини, у представи „Сан ратне ноћи”. Такође је био био пионир у пливању тадашње Југославије.
Током Рата у Босни и Херцеговини мобилисан је у од стране команданта Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске и послао га заједно са његовом јединицом на Херцеговачко-требињско-дубовачки фронт у село Церовац, 16 км од Требиња. Алексић је имао задатак да штити неколико километара фронта од напада Збора народне гарде. Након непуна два дана, Алексић је дезертирао под окриљем ноћи и вратио се у Требиње.[1] Након доласка у Требиње јавио се свом оцу Радету, који је рат провео у требињској општини обављајући државничке послове и сину обезбеђује тезгу на пијаци. Након два месеца Срђан је одлучио да нађе радника, што је било тешко јер су већина мушкараца били на фронту током рата, па је упослио Алена Главовића.
Алексић је преминуо 27. јануара 1993. године.
Смрт[уреди | уреди извор]
Према изјави једног од главних актера немилог догађаја, муслимана Алена Главовића, Срђан Алексић, његов пријатељ, је 21. јануара 1993. године тешко рањен, кобно по његов живот, на следећи начин: „Прво су ме двојица војних полицајаца провоцирали, извели ме из кафане, онда су напољу била још двојица. Онда су ме водили све до станице милиције, у ствари су ме хтјели одвести у затвор. Кад смо дошли до станице милиције, онда је један викнуо дођи овамо балијо, онда ме је оборио на земљу, почели су да ме туку… Срђан је то све пратио и дошао да ми помогне. Онда су они кренули тада њега да туку а ја сам успио да побјегнем. А данас говоре да смо били шверцери, да смо продавали фармерке…”[2]. Затим је Срђан пао у кому, и умро је након шест дана у болници у Требињу, 27. јануара 1993. године. Срђанов отац је у читуљи написао: „Умро је вршећи своју људску дужност.” Осуђени за смрт Срђана Алексића, представили су своју верзију догађаја, указујући на то да је могуће да је Срђанова смрт заправо само искоришћена у медијске сврхе.[3]
Један од четворице војника који су учествовали у овом догађају је 2011. године изнео исказ, а исти је потврдило требињско Удружење бораца Републике Српске :[1]
Тог 21. јануара ’93. године ја и три друга враћали смо се са фронта кући након три месеца. Током проласка кроз требињску пијацу за тезгом смо угледали Главовића, за којег смо знали да ради са шверцованом робом за Алексића, који је побегао са фронта пар месеци раније. Свашта нам је тада пролазило кроз главу, у тренутку љутње и немоћи, док ми крваримо и ратујемо по 3 месеца у истим панталонама, они по Требињу испијају кафе и шверцују. Огорчени призором одлучујемо да им се на неки начин осветимо, прилазимо тезги и одлучујемо да узмемо по једне панталоне фармерице за себе, наравно бесплатно. Међутим у том тренутку до тезге је дотрчао Срђан Алексић који је посао надгледао из локалне кафане испијајући пиво. Након размене ружних речи долази и до физичког обрачуна када један од колега Алексића удара кундаком пушке у главу, након чега овај пада и удара главом у бетон и више никад не устаје. Дакле, Срђан Алексић је настрадао бранећи своју тезгу и шверцовану робу а не тамо неког Алена Главовића који у том тренутку није чак ни био ту, већ је побегао. Након тога ми смо ухапшени, па поново пуштени и послани на фронт. Један од колега убрзо је на линији погинуо док смо нас тројица касније осуђени на по 2 године и 4 месеца затвора, што смо и одлежали.
Миленко Ковач, један од осуђених за смрт Срђана Алексића изјавио је 2018. године да он и његови саборци нису насрнули на Алена Главоњића, те да је покојни Срђан ускочио да брани дотичног, тек онда би био херој, али да то није истина.[4]
После рата[уреди | уреди извор]
Срђану Алексићу је постхумно додељена Повеља Хелсиншког комитета за људска права у Босни и Херцеговини.
Улица Великих дрвета у Сарајеву је петнаест година након Срђанове смрти названа по његовом имену. У образложењу је наведено:
Без људи као што је Срђан Алексић и њихових херојских дјела, човјек би изгубио наду у људскост а без ње наш живот не би имао смисла.
Касније је та улица у Сарајеву преименована и названа по Мехмеду Алагићу.[5]
Пролаз у Змај-Јовиној улици у Новом Саду је назван по Срђану и ту ће бити постављена спомен-плоча у његову част. У Панчеву је 2010. постављена спомен-плоча, тада су медији пренели да је један пролаз добио његово име[6] иако никада није донета званична одлука о именовању пролаза.[7]
Ален Главовић данас живи у Шведској, ожењен је и има двоје деце. Сваке године посећује Требиње, Срђанов гроб и његовог оца.
Године 2007, Радио-телевизија Србије је снимила и емитовала документарни филм о Срђану Алексићу под називом Срђо.
Требињско позориште Слово, чији је Алексић био члан, извело је 28. децембра 2008. године представу Епилог у његово сећање. Представу је режирао Предраг Ћурић, а улогу Срђана Алексића играо је Ал-Друби Кристијан, млади глумац из Србије.
Председник Републике Србије Борис Тадић је 14. фебруара 2012. године одликовао постхумно Срђана Алексића златном медаљом Милош Обилић за испољену храброст и дело личног херојства.
Председник Републике Српске Милорад Додик га је 9. јануара 2013. одликовао Орденом части Републике Српске са златним зрацима.[8] Од октобра 2013. године једна улица у Београду је понела његово име.[9]
Филм Кругови, режисера Срдана Голубовића инспирисан је судбином Срђана Алексића.[10]
Одликовања[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Dean Savičić: Priča o kojoj se ćuti katera.news 21. јануар 2019.
- ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „Alen Glavović: Srđan je prvo čovjek, a onda heroj, drug i prijatelj | DW | 27.01.2018”. DW.COM (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-01-14.
- ^ Keković, Ljiljana (2018-02-01). „NISAM UBIO SRĐA, SVE JE LAŽ”. Ekspres.net (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24.
- ^ [КОНАЧНА ИСТИНА: „НИСАМ УБИО СРЂА, СВЕ ЈЕ ЛАЖ” или НИЈЕ тако како пишу медији… https://fbreporter.org/2018/02/02/konacna-istina-nisam-ubio-srdja-sve-je-laz-ili-nije-tako-kako-pisu-mediji/] 2. фебруар 2018
- ^ Кецмановић, Ненад (14. 2. 2023). „У Сарајеву укинута улица Срђана Алексића”. Политика. Приступљено 15. 2. 2023.
- ^ „Панчево се одужило Срђану Алексићу”. politika.rs. 08. 11. 2010.
- ^ „Пролаз Срђана Алексића, Панчево”. улицепанчева.срб. 28. 7. 2020.
- ^ а б „Додик постхумно одликовао Срђана Алексића”. Слободна Европа. Приступљено 09. 01. 2013.
- ^ „Нови Београд добио улицу Срђана Алексића (16. октобар 2013)”. Архивирано из оригинала 17. 10. 2013. г. Приступљено 16. 10. 2013.
- ^ „Још једна награда за филм Кругови”. akter.co.rs. Архивирано из оригинала 10. 09. 2013. г. Приступљено 01. 04. 2014.
- ^ „Борис Тадић постхумно одликовао Срђана Алексића”.
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Епилог о Срђану Алексићу Архивирано на сајту Wayback Machine (1. децембар 2008)
- Сећање на Срђана Архивирано на сајту Wayback Machine (20. октобар 2008)
- Дан када је преминуо Срђан Алексић
