Пређи на садржај

Технологија меса (часопис)

С Википедије, слободне енциклопедије

Технологија меса
Корица часописа "Технологија меса"
ТипНаучни часопис
Формат30 цм
ИздавачИнститут за хигијену и технологију меса, Београд
Главни уредникдр Весна Ђорђевић
Оснивање1960. године
Језиксрпски и енглески
СедиштеКаћанског 13, Београд
Тираж150
ISSN0494-9846
eISSN2406-1247
Веб-сајтТехнологија меса

Технологија меса је научни часопис који се издаје од 1960. године. Часопис објављује резултате основних и примењених истраживања у области биотехничких наука, односно грана: ветеринарство, прехрамбено инжењерство и биотехнологија.[1]Министарство науке и технолошког развоја је одлуком бр. 413-0000467/2000-01 је сврстао часопис у часопис од посебног научног интереса.[2]

О часопису

[уреди | уреди извор]

Часопис је намењен истраживачима из области науке о месу и сродних области, произвођачима из индустрије хране, прехрамбеним технолозима и другим истраживачима из сродних области.

Научни радови се баве темама као што су производња и технологија меса, јаја, животињске масти, микробиологије хране, хемијског састава хране, контаминената животне средине, употребе адитива, материјала за паковање, безбедности и квалитета меса и производа од меса, али и хране уопште итд.

„Технологија меса“ је према категоризацији Министарство просвете науке и технолошког развоја Републике Србије сврстан у категорију водећи национални часопис (М51) и једини у области хигијене и технологије меса у Србији.[2]

Оснивач и издавач Институт за хигијену и технологију меса - Београд, Република Србија.

Периодичност излажења

[уреди | уреди извор]

Часопис се објављује два пута годишње.

Уредници

[уреди | уреди извор]

Главни и одговорни уредник часописа је др Весна Ђорђевић.

Уредници тематских области

[уреди | уреди извор]
  • Др Весна Ђорђевић – Микробиологија, хигијена и квалитет намирница
  • Др Ненад Паруновић – Хигијена и технологија намирница, сензорска анализа намирница и аутохтоне расе свиња
  • Др Иван Настасијевић – Безбедност хране
  • Др Бранко Велебит – Микробиологија
  • Др Бранкица Лакићевић – Молекуларна микробиологија
  • Др Зоран Петровић – Амбалажа, паковање хране и заштита животне средине
  • Др Драган Милићевић– Безбедност хране и добробит животиња
  • Др Радивој Петронијевић – Безбедност и квалитет хране, аналитичка хемија
  • Др Срђан Стефановић – Резидуе и контамииненти животне средине
Уређивачки одбор
[уреди | уреди извор]
  • Prof. dr Luca Cocolin, Пољопривредни факултет, Катедра за експлоатацију и заштиту агрикултуралних и шумских ресурса, Сектор за микробиологију, Торино, Италија
  • Др Неђељко Карабасил, Универзитет у Београду, Факултет ветеринарске медицине, Катедра за хигијену и технологију намирница анималног порекла, Београд, Република Србија
  • Prof. dr Iva Steinhauserova, Факултет за ветеринарску хигијену и екологију, Депатман за хигијену и технологију меса, Брно, Чешка Република
  • Др Радмила Марковић, Универзитет у Београду, Факултет ветеринарске медицине, Катедра за исхрану и ботанику, Београд, Република Србија
  • Prof. dr Galia Zamaratskia, Шведски пољопривредни универзитет, Депатман за науку о храни, Упсала, Шведска
  • Др Владислав Зекић, Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет, Департмент за економику пољопривреде и социологију села, Нови Сад, Република Србија
  • Проф. др Драган Роган, Универзитет у Гуелфу, Катедра за патобиологију, Онтарио, Канада
  • Доц. др Драган Илић, Универзитет у Новом Саду, Факултет за економију и инжењерски менаџмент, Нови Сад, Република Србија
  • Prof. dr Antonia Ricci, Департман за безбедност хране, анализу ризика и јавно здравље, Национална лабораторија за Салмонеллу/ОИЕ рефрентна лабораторија за Салмонеллу, Падова, Италија
  • Доц. др Игор Томашевић, Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет, Катедра за технологију анималних производа, Београд, РепубликаСрбија
  • Доц. др Томаж Полак, Биотехнички факултет, Катедра за технологију меса и процену хране,Љубљана, Република Словенија
  • Доц. др Владимир Томовић, Универзитет у Новом Саду, Технолошки факултет, Катедра за инжењерство конзервисане хране, Нови Сад, Република Србија
  • Dr Irina Tchernukha, Сверуски институт за месо ВНИИМП, Москва, Руска Федерација
  • Др Весна Ђорђевић, Институт за хигијену и технологију меса, Београд, Република Србија
  • Проф. др Томас Алтер, Факултет ветеринарске медицине, Институт за хигијену и технологију меса, Институт за хигијену хране и млека, Берлин, Немачка
  • Др Драган Милићевић, Институт за хигијену и технологију меса, Београд, Република Србија
  • Dr Sabine Leroy, Национални институт за пољопривредна истраживања, Истраживачки центар Клермон-Феран, Француска
  • Др Ненад Паруновић, Институт за хигијену и технологију меса, Београд, Република Србија
  • Др Милорад Мириловић, Универзитет у Београду, факултет ветеринарске медицине, Катедра за економију и статистику, Република Србија
  • Др Иван Настасијевић, Институт за хигијену и технологију меса, Београд, Република Србија
  • Проф. др Милан Балтић, Универзитет у Београду, Факултет ветеринарске медицине, Катедра за хигијену и технологију намирница анималног порекла, Београд, Република Србија
  • Др Бранко Велебит, Институт за хигијену и технологију меса, Београд, Република Србија
  • Проф. др Владо Теодоровић, Факултет ветеринарске медицине, Катедра за хигијену и технологију намирница анималног порекла, Београд, Република Србија
  • Др Бранкица Лакићевић, Институт за хигијену и технологију меса, Београд, Република Србија
  • Проф. др Милица Петровић, Пољопривредни факултет, Катедра за оплемењивање домаћих и гајених животиња, Београд, Република Србија
  • Др Зоран Петровић, Институт за хигијену и технологију меса, Београд, Република Србија
  • Проф. др Сава Бунчић, Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет, Департман за ветеринарску медицине, Нови Сад, Република Србија
  • Др Јасна Ђиновић-Стојановић, Институт за хигијену и технологију меса, Београд, Република Србија
  • Др Мирјана Димитријевић, Универзитет у Београду, Факултет ветеринарске медицине, Катедра за хигијену и технологију намирница анималног порекла, Београд, Република Србија
  • Др Слободан Лилић, Институт за хигијену и технологију меса, Београд, Република Србија

Реферисање у базама података

[уреди | уреди извор]

Садржај часописа „Технологија меса“ видљив је до нивоа апстракта у бази података Food Science and Technology Abstract.

У пуном тексту у:

  • CABI бази података[3]
  • EBSCO Publishing[4]
  • AGRIS бази података[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Institut za higijenu i tehnologiju mesa http://www.inmesbgd.com/. Приступљено 28. 6. 2016.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  2. ^ а б „Архивирана копија”. Министарство просвете науке и технолошког развоја. Архивирано из оригинала 19. 08. 2013. г. Приступљено 28. 6. 2016. 
  3. ^ „CABI full text”. Приступљено 29. 6. 2016. 
  4. ^ „Food Science Source Database Coverage List”. EBSCOHost. Приступљено 29. 6. 2016. 
  5. ^ „AGRIS”. Архивирано из оригинала 08. 06. 2016. г. Приступљено 29. 6. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]