Универзитет у Нишу

Универзитет у Нишу
Тип	државни
Оснивање	15. јун 1965.; пре 59 година
Ректор	Јован Степановић
Број студената	22.325 (2022/23)
Додипломци	18.249 (2022/23)
Постдипломци	2.658 (2022/23)
Докторанди	1.337 (2022/23)
Локација	Ниш, Србија; 43° 19′ 23″ N 21° 53′ 36″ E / 43.32306° С; 21.89333° И
Веб-сајт	www.ni.ac.rs

Универзитет у Нишу је државни универзитет у Нишу. Основан је 15. јуна 1965. године од факултета који су тада били у саставу Универзитета у Београду. Трећи је универзитет по броју студената у Србији.

Састоји се од 14 факултета, који се првенствено налазе у Нишу, као и по једним у Лесковцу, Врању и Крушевцу. У склопу Универзитета се такође налази и Универзитетска библиотека Никола Тесла.^[2]

Историја

Оснивањем Универзитета у Нишу заокружује се један значајан период у новијој историји града који почиње 1960. године формирањем првих нишких факултета под окриљем Универзитета у Београду. Били су то Правно-економски, Медицински и Технички факултет, матице из којих се, у складу са могућностима и захтевима времена, систематски развијала све сложенија и свеобухватнија физиономија Универзитета у Нишу. Универзитет је у години оснивања имао 234 наставника и сарадника и 6.000 студената. Пораст броја студената, развој нових научних дисциплина, али и све израженије потребе привреде и друштвених делатности, временом су условили реорганизацију постојећих и оснивање нових факултета.

Развој

1968: Електронски одсек Техничког факултета прераста у Електронски факултет;
1970: из Правно-економског факултета израстају два посебна факултета - Правни и Економски.
1971: Машински и Грађевински одсек Техничког факултета постају посебни факултети. Исте године оснива се и Филозофски факултет са седам наставних група: Математика, Физика, Хемија, Социологија, Психологија, Англистика и Физичко васпитање;
1972: из састава Грађевинског факултета издваја се Факултет заштите на раду;
1979: почиње са радом Технолошки факултет у Лесковцу;
1987: на Филозофском факултету се отвара Студијска група за српски језик и књижевност;
1993: почиње са радом Учитељски факултет у Врању;
1995: Грађевински факултет, по отварању Одсека за архитектуру мења назив у Грађевинско-архитектонски факултет;
1998: Филозофски факултет уписује прву генерацију студената на Студијској групи за историју. Исте године у Нишу почињу са радом наставна одељења Факултета ликовних уметности, као и Факултета примењених уметности и дизајна као организационе јединице Унивезитета уметности у Београду.
1999: из Филозофског факултета се издвајају два факултета: Природно-математички и Факултет физичке културе;
2000: Природно-математички факултет добија сагласност за отварање одсека за географију и биологију са екологијом, а сам Филозофски факултет за оснивање студијских група за филозофију, педагогију, славистику са балканистиком и уметност, чиме се стичу потребни услови за инкорпорацију наставних одељења ликовне и примењене уметности у програмске оквире Универзитета у Нишу.
2002: оснива се Факултет уметности са три студијске опције - за ликовну, примењену и музичку уметност - које су у претходном периоду функционисале у оквиру Студијске групе за уметности Филозофског факултета.

Организација

Универзитет у Нишу има у свом саставу 14 факултета:

Име	Адреса	Година оснивања
Грађевинско-архитектонски факултет	Александра Медведева 14, Ниш	1960.
Економски факултет	Трг краља Александра Ујединитеља 11, Ниш	1960. (1973)
Електронски факултет	Александра Медведева 14, Ниш	1960.
Машински факултет	Александра Медведева 14, Ниш	1960.
Медицински факултет	Булевар Зорана Ђинђића 81, Ниш	1960.
Педагошки факултет	Партизанска 14, Врање	1993.
Правни факултет	Трг краља Александра Ујединитеља 11, Ниш	1960. (1973)
Природно-математички факултет	Вишеградска 33, Ниш	1999.
Технолошки факултет	Булевар Ослобођења 124, Лесковац	1979.
Факултет уметности	Кнегиње Љубице 10, Ниш	2002.
Факултет заштите на раду	Чарнојевића 10а, Ниш	1976.
Факултет спорта и физичког васпитања	Чарнојевића 10a, Ниш	1999.
Филозофски факултет	Ћирила и Методија 2, Ниш	1971.
Пољопривредни факултет	Косанчићева 4, Крушевац	2017.

У оквиру глобалне образовно-научне оријентације сваког од горе набројаних факултета постоји већи број одсека, група или смерова који пружају широке и разноврсне могућности образовања од основних и постдипломских студија до нивоа доктората.

Наставу на Универзитету изводи укупно 1.515 наставника и сарадника, од којих је 133 ангажовано по уговору. Ненаставно особље броји 636 радника.

Од оснивања до школске 2009/10. године, на Универзитету у Нишу дипломирало је 49.512 студената, од којих су 1.323 страни држављани. Академски назив магистра наука стекла су 2.254 постдипломца, а одбрањено је 1.275 докторских дисертација. Изнети подаци се односе на школску 2009/10. годину.

Један од почасних доктора Универзитета у Нишу је Зигфрид Зелберхер (од 2006).

Зграда

Зграда Универзитета у Нишу (Бановина) саграђена је 1887. године за потребе тадашњег Окружног начелства. Изграђена је у неоренесансном стилу, по пројекту Монументална и модерна грађевина, како је описује аустријски путописац Феликс Каниц, имала је у то време два спрата и улазни део са кеја који је зграду делио на два симетрична крила у којима су били смештени Суд, Начелство и Капетанија.

У периоду од 26. јула 1914. до 16. октобра 1915. године, у време када је Ниш био ратна престоница Србије, у згради су били смештени кабинет Владе и Министарство иностраних дела. Званична објава рата од стране Аустроугарске стигла је у ову зграду два дана по усељењу Владе. Године 1930, зграда постаје административно седиште Моравске бановине. После рата у периоду 1925—1930. старом делу је етапно дограђен још један спрат. Друга фаза доградње почиње 1930. године, када је Ниш постао административно седиште Моравске бановине.

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в ^г „Уписани студенти, 2022/2023. школска година”. stat.gov.rs (на језику: српски). Statistical Office of the Republic of Serbia. 26. 6. 2023. Приступљено 26. 6. 2023.
^ „Реч ректора”. Приступљено 14. 4. 2013.

Спољашње везе

[enrolledstudents2023-1] а ^б ^в ^г „Уписани студенти, 2022/2023. школска година”. stat.gov.rs (на језику: српски). Statistical Office of the Republic of Serbia. 26. 6. 2023. Приступљено 26. 6. 2023.

[2] „Реч ректора”. Приступљено 14. 4. 2013.

[1]

[2]

Нормативна контрола
Међународне	ISNI VIAF
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе Чешка