Хронологија ФНРЈ и КПЈ април 1946.
Изглед
Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Демократској Федеративној Југославији (ДФЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току априла месеца 1946. године.
1. април
[уреди | уреди извор]- Отпочеле припреме за организовање изградње омладинске пруге Брчко-Бановићи (овај дан се обележава као Дан омладинских радних акција). Градња пруге, дуге 92 километра, отпочела је 1. маја, а у њеној изградњи учествовало је 62.268 омладинаца из читаве Југославије, као и више од 1.000 омладинаца из иностранства. Пругу је на годишњицу Велике октобарске социјалистичке револуције, 7. новембра исте године, свечано отворио председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито.[1]
9. април
[уреди | уреди извор]- Народна скупштина ФНРЈ донела Основни закон о браку и Закон о државним матичним књигама, чиме је уведен обавезан грађански брак, а црквене књиге изгубиле карактер јавно-правних исправа (до краја године жене су у свим грађанским правима изједначене са мушкарцима).[2]
13. април
[уреди | уреди извор]- Влада ФНРЈ признала Владу Шпанске републике у избеглиштву, која је основана одмах по завршетку грађанског рата 1939. и постојала све до првих вишестраначких избора у Шпанији, 1977. године.
16. април
[уреди | уреди извор]- На седници Собрања НР Македоније изабрана нова Влада НР Македоније, за чијег је председника поново изабран Лазар Колишевски.[3]
26. април
[уреди | уреди извор]- У Паризу, од 26. априла до 17. маја, одржан састанак министара иностраних послова великих Савезничких земаља (САД, СССР, Велика Британија и Француска) на коме су закључавани мировни уговори са европским државама, које су током Другог светског рата биле савезнице Трећег рајха. Представници Велике Британије, Француске и САД дали су на овом састанку предлог о разграничењу између Југославије и Италије, који Влада ФНРЈ није прихватила због неповољности. Југословенску делегацију на овом састанку предводио је потпредседник Владе ФНРЈ Едвард Кардељ, а сачињавали су је — Сава Косановић, Саво Златић и Љубо Леонтић.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Hronologija 3 1980, стр. 29.
- ^ Историја Србије 2004.
- ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 30.
Литература
[уреди | уреди извор]- Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963. COBISS.SR 54157575
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
- Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
- Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985. COBISS.SR 68649479
- Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004. COBISS.SR 119075084