Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.

С Википедије, слободне енциклопедије
Партизанска споменица 1941.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током марта месеца 1942. године:

Russian Air Force roundel (low visibility).svg ← фебруар  · Хронологија Народноослободилачке борбе у 1942. години  · април → Russian Air Force roundel (low visibility).svg
Five-pointed star.svg 1  · 3  · 4  · 5  · 6  · 7  · 8  · 13  · 16  · 20  · 21  · 22  · 25  · 26  · 27  · 31 Five-pointed star.svg

1. март[уреди | уреди извор]

3. март[уреди | уреди извор]

  • У Београду агенти Специјалне полиције упали у стан Светлане Крстић, у улици Жоржа Клемансоа (данас Светогорска улица), где се одржавао партијски састанак Четвртог рејонског комитета и похапсили све присутне чланове КПЈ, међу којима је била и Јелена Ћетковић, секретар Месног комитета КПЈ за Београд.[5]

4. март[уреди | уреди извор]

5. март[уреди | уреди извор]

6. март[уреди | уреди извор]

  • На периферији Панчева, полиција открила и опколила троје чланова Окружног комитета КПЈ за јужни Банат — Борислава Брацу Петрова (1921—1942), Јелисавету Бебу Петров (1919—1942) и Славка Томића Станка. Одбивши да се предају, они су пружили отпор припадницима Банастке државне страже и после вишечасовне борбе страдали. Поред мртвих тела су оставили цедуља са натписом Ми умиремо за слободу.[9][10][11]
  • У Београду, у улици Цара Уроша, у непосредној блзини злогласног затвора „Главњача“, ударна група од четворо омладинаца — Милић Мартиновић, Ђуро Мађерчић, Бранко Булат и Никола Стринека, извршила атентат на агенте Специјалне полицији Ђорђа Космајца (1903—1942) и Обрада Залада. У знак одмазде за ово убиство, као и за убиство фолксдојчера Алојза Крала, полицијског службеника из Панчева, који је убијен 5. марта од скојевске ударне групе, по наређењу СС генерала Аугуста Мајснера стрељано је 7. марта у Јајинцима 150 лица — међу којима 96 заточеника логора Бањица, углавном из Београда и Панчева.[12][13]

7. март[уреди | уреди извор]

  • У току ноћи 7/8. март Друга пролетерска ударна бригада изненадним нападом заузела четничко упориште Борике, код Рогатице. У овој борби заробљено је 120 четника, као и Штаб Рогатичког четничког одреда. Такође је заплењена велика количина намирница, као и друге војне опреме.[3]

8. март[уреди | уреди извор]

12. март[уреди | уреди извор]

Споменик Жикици Шпанцу у Радановцима

13. март[уреди | уреди извор]

16. март[уреди | уреди извор]

18. март[уреди | уреди извор]

20. март[уреди | уреди извор]

21. март[уреди | уреди извор]

22. март[уреди | уреди извор]

23. март[уреди | уреди извор]

25. март[уреди | уреди извор]

26. март[уреди | уреди извор]

  • У близини села Игришта, код Лебана четнички Ветернички одред војводе Косте Пећанца и 11. оружани одред Српске државне страже 25. марта напали и уништили Другу чету Лесковачког партизанског одреда. Од 80 бораца, свега њих 30 је успело да се пробије ка селу Шилову, али је потера за њима настављена и сутрадан. У борбама 26. марта, код села Шилова да не би жив пао непријатељу у руке, Коста Стамнековић (1893—1942), члан ЦК КПЈ и секретар Окружног комитета КПЈ за Лесковац, извршио самоубиство активирањем бомбе. Заједно са њим тада су погинуле – његова ћерка Лепосава Лепша Стаменковић (1922—1942), као и партизанке Мара Ђорђевић-Стефановић (1919—1942) и Оливера Верица Ђорђевић (1922—1942). Стаменковић је после рата проглашен за народног хероја.[12][26][27]

27. март[уреди | уреди извор]

31. март[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хронологија ослободилачке борбе 1964, стр. 223—227.
  2. ^ Друга пролетерска бригада монографија 1992, стр. 43.
  3. ^ а б в Хронологија ослободилачке борбе 1964, стр. 227—230.
  4. ^ Народни хероји 1 1982, стр. 49.
  5. ^ Приручник за читање града 2013, стр. 56—57.
  6. ^ а б в Хронологија ослободилачке борбе 1964, стр. 233—236.
  7. ^ Народни хероји 1 1982, стр. 257.
  8. ^ Жене Србије 1975, стр. 162.
  9. ^ Ликови револуције 3 1962, стр. 170—173.
  10. ^ Жене Србије 1975, стр. 797.
  11. ^ Хронологија СКЈ 1980, стр. 102.
  12. ^ а б в г д Хронологија ослободилачке борбе 1964, стр. 237—242.
  13. ^ Приручник за читање града 2013, стр. 72—73.
  14. ^ Радовановић 1986, стр. 494.
  15. ^ Народни хероји 1 1982, стр. 348.
  16. ^ а б в г Хронологија ослободилачке борбе 1964, стр. 230—233.
  17. ^ Народни хероји 1 1982, стр. 238.
  18. ^ Народни хероји 1 1982, стр. 461.
  19. ^ Народни хероји 1 1982, стр. 83.
  20. ^ Народни хероји 2 1982, стр. 287.
  21. ^ Народни хероји 2 1982, стр. 190.
  22. ^ Народни хероји 2 1982, стр. 386.
  23. ^ Народни хероји 2 1982, стр. 226.
  24. ^ Народни хероји 1 1982, стр. 188.
  25. ^ Романо 1980, стр. 469.
  26. ^ Народни хероји 2 1982, стр. 209.
  27. ^ Жене Србије 1975, стр. 766.
  28. ^ Народни хероји 1 1982, стр. 249.
  29. ^ Народни хероји 1 1982, стр. 103.
  30. ^ Народни хероји 1 1982, стр. 456.
  31. ^ Башић 1969, стр. 156—169.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ликови револуције том III. Београд: „Просвета”. 1962. 
  • Хронологија ослободилачке борбе народа Југославије 1941—1945. Београд: Војно-историјски институт. 1964. 
  • Башић, Раде (1969). Доктор Младен. Београд: „Народна армија”. 
  • Жене Србије у НОБ. Београд: Просвета/Нолит. 1975. 
  • Хронологија револуционарне делатности Јосипа Броза Тита. Београд: „Експорт прес“. 1978. 
  • Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919—1979 том II. Београд: „Институт за савремену историју“. 1980. 
  • Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945 том I. Београд: „Народна књига”. 1980. 
  • Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945 том II. Београд: „Народна књига”. 1980. 
  • Романо, Јаша (1980). Јевреји Југославије 1941—1945: Жртве геноцида и учесници Народноослободилачког рата. Београд: Јеврејски историјски музеј. 
  • Народни хероји Југославије том I. Београд: „Народна књига”. 1982. 
  • Народни хероји Југославије том II. Београд: „Народна књига”. 1982. 
  • Радовановић, Јован Р. (1986). Пожега у НОР и револуцији 1941—1945. Ужичка Пожега: ОО СУБНОР Ужичка Пожега и СО Ужичка Пожега. 
  • Педесет година Друге пролетерске бригаде — илустрована монографија. Београд: Секција бораца Друге пролетерске бригаде. 1992. 
  • Приручник за читање Београда — Места страдања и антифашистичке борбе у Београду 1941—1945. Београд. 2013. ISBN.