Хронологија радничког покрета и КПЈ 1941.

С Википедије, слободне енциклопедије
◄ 1930—1939.
1950—1959. ►
Амблем Радничког покрета
Амблем Радничког покрета

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Раднички покрет Југославије и Комунистичку партију Југославије (КПЈ), као и општа политичка дешавања која су се догодила у Краљевини Југославији у првој половини 1941. године.

Напомена: Преглед догађаја за 1941. годину се бави само догађајима који су се одвијали до јула месеца, док је каснији период представљен у чланку — Хронологија Народноослободилачке борбе 1941.



Јануар[уреди | уреди извор]

1. јануар[уреди | уреди извор]

2. јануар[уреди | уреди извор]

  • У Загребу, од 2. до 4. јануара, одржане радничке демонстрације против одлуке Владе којом је забрањен Уједињеног радничког синдиката.[1]

3. јануар[уреди | уреди извор]

  • У Суботици и Жеднику, од 3. до 5. јануара, полиција ухапсила двадесетак руководилаца КПЈ и СКОЈ, због растурања прогласа Централног комитета КПЈ издатог поводом забране Уједињеног радничког синдиката. Ухапшена лица задржана су у притвору све до 4. априла, када су изведени пред Окружни суд и услед недостатка доказа пуштени на слободу.[2]

7. јануар[уреди | уреди извор]

Кућа у Гајевој улици у Загребу у којој је 1941. одржана Покрајинска конференција СКОЈ-а за Хрватску.

15. јануар[уреди | уреди извор]

  • Грађани Сарајева, се придружили штрајку фабрике „Кључ“ чиме је овај штрајк прерастао у демонстрације против рата и скупоће. Током демонстрације је дошло до сукоба са жандармеријом у коме је ухапшено 26 демонстраната.[2]

22. јануар[уреди | уреди извор]

26. јануар[уреди | уреди извор]

  • У Загребу одржано саветовање двадесетак партијских функционера, који су дошли из значајних железничких чворова Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије. Саветовању су присуствовали генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито, као и чланови Централног комитета КПЈ — Едвард Кардељ, Сретен Жујовић, Павле Пап Шиља, Владо Поповић и др. На саветовању је претресано стање партијских организација КПЈ међу железничким радницима, као и организација пребацивања илегалних партијских материјала железницом.[2]

у току јануара[уреди | уреди извор]


Фебруар[уреди | уреди извор]

4. фебруар[уреди | уреди извор]

почетак фебруара[уреди | уреди извор]

14. фебруар[уреди | уреди извор]

крајем фебруара[уреди | уреди извор]

  • У Београду, на Чукарици, у кући Лазара Кочовића, одржано саветовање Покрајинског комитета КПЈ за Србију, на којем је учествовало око 30 људи, међу којима и генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито. На саветовању је дискутовано о могућностима спровођена одлука Пете земаљске конференције КПЈ и разматрана је политичка ситуација у Краљевини Југославији, а нарочито актуелна ситуација у вези са могућим потписивањем Тројног пакта. Током саветовања у чланство ПК КПЈ за Србију је кооптиран др Благоје Нешковић, који је изабран за секретара Покрајинског комитета.[6][8]


Март[уреди | уреди извор]

25. март[уреди | уреди извор]

26. март[уреди | уреди извор]

27. март[уреди | уреди извор]

  • Талас антивладиних демонстрација, који је пре два дана захватио целу, прерастао у манифестације подршке пучу. Комунисти су успели да демонстрације, које су организовале националистичке организације, претворе у демонстрације антифашистичког и левичарског карактера. У Београду су на разним местима, демонстрантима говорили истакнути функцинонери КПЈ — Спасенија Цана Бабовић, Рифат Бурџовић, Раде Кончар, Иво Лола Рибар, Вељко Мићуновић и др.[11][9]
  • У Берлину одржано саветовање Врховне команде Трећег рајха о ситуацији у Југославији, на коме је Адолф Хитлер саопштио одлуку да се што пре нападне Југославија и разбије као држава, због одбацивања Тројног пакта.[9]

29. март[уреди | уреди извор]

  • У Београду, на Чукарици одржано Покрајинско саветовање ПК КПЈ за Србију, којем је учествовало око 35 учесника, међу којима генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито и чланови Политбироа ЦК КПЈ. На саветовању је дата оцена новонастале ситуације, и донета директива да се сви чланови Партије и симпатизери, одазову на војне позиве и тамо међу политички раде међу војницима. Тито је на саветовању саопштио да ће се средиште ЦК КПЈ ускоро преместити из Загреба у Београд.[12][8][13]

30. март[уреди | уреди извор]

  • ЦК КПЈ издао проглас под називом Народи Југославије! Радници, сељаци и грађани, војници, подофицири и официри! у којем је је изнет став КПЈ о актуелним догађајима.[13][12]
  • Загребачка полиција извела велику акцију хапшења комуниста и левичара у којој је ухапшено око 100 особа и одведено у логор Керестинец. Међу ухапшенима, били су истакнути партијски руководиоци — Иван Крндељ, Андрија Жаја, Душан Грковић, Блаж Ваљин и др. (већина ухапшених задржана је до окупације и проглашења НДХ, када су предати усташама, а касније стрељани).[12]


Април[уреди | уреди извор]

6. април[уреди | уреди извор]

10. април[уреди | уреди извор]

Спомен-плоча на згради у којој је одржана седница ЦК КПЈ и ЦК КПХ 10. априла 1941.
  • У Загребу, након уласка немачких јединица, Славко Кватерник објавио стварање квинслишке Независне Државе Хрватске (НДХ), у којој су власт добиле усташе на челу са поглавником Антом Павелићем.[16][17]
  • У Загребу одржан заједнички састанак чланова ЦК КПЈ, чланова ЦК КПХ и чланова МК КПХ за Загреб на коме је разматрана ратна ситуација и закључено да КПЈ мора да ангажује све своје снаге како би се фашистичким агресорима пружио отпор и да, у случају слома војске који се назирао, све њене организације приступе припремама за оружану борбу против окупатора. На састанку је одлучено да се формира Војни комитет који ће руководити припремом КПЈ и народа за борбу против окупатора.[16][18][17]

17. април[уреди | уреди извор]

  • У Београду потписана безусловна капитулација Југословенске војске.[19][20][21]

21. април[уреди | уреди извор]

  • У Бечу отпочео одржан дводневни састанак министара иностраних послова Немачке и Италије — Јоахима фон Рибентропа и Галеаца Ћана, на коме су, на основу Хитлерових директива, дефинитивно утврдили распарчавање Југославије, која је подељена демаркационом линијом на два основна дела — немачко и италијанско интересно подручје, с тим што су извесне територије препустили својим савезницима Мађарској и Бугарској.[19]

26. април[уреди | уреди извор]


Мај[уреди | уреди извор]

Споменик „Позив на устанак“ у Београду

1. мај[уреди | уреди извор]

  • ЦК КПЈ издао првомајски проглас радном народу Југославије, у коме објашњава узроке априлског слома, не признаје распарчавање Југославије, позива радничку класу на јединство и истиче да ће КПЈ, као и до сада, стајати у првим редовима народне борбе и још упорније организовати и водити борбу против окупатора и његових слуга, против распиривања шовинизма, за братство народа Југославије, за срећнију будућност.[24]

4. мај[уреди | уреди извор]

30. мај[уреди | уреди извор]

  • Генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито уселио се у вилу породице Ненадовић на Дедињу, одакле је борбом народа Југославије и КПЈ руководио до 16. септембра, када је отишао на слободну територију западне Србије.[26]


Јун[уреди | уреди извор]

8. јун[уреди | уреди извор]

Споменик Сисачком НОП одреду у шуми Брезовица
  • У шумској кући на Шехитлуцима, код Бање Луке, одржано је Обласно саветовање КПЈ за Босанску крајину, којим је руководио секретар Обласног комитета КПЈ за Босанску крајину Ђуро Пуцар Стари. Учесници саветовања упознати су са одлукама и закључцима Мајског саветовања ЦК КПЈ одржаног у Загребу, а постављени су задаци да се партијске организације боре против политике окупатора и усташа на распиривању мржње између Срба, Хрвата и Муслимана. Разматране су организационо-политичке мере око припремања устанка и постављен задатак за припрему оружаног устанка за борбу против окупатора.[27][28]

22. јун[уреди | уреди извор]

  • У Београду, у Молеровој улици, одржана седница Политбироа ЦК КПЈ на којој су, поводом напада Немачке на СССР, разматране мере које Партија мора предузети. Седницом је руководио генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито. Политбиро ЦК КПЈ је издао проглас, у коме се каже: Ви који стењете под окупаторском чизмом, сви ви који љубите слободу и независност, који нећете фашистичког ропства - знајте да је куцнуо час борбе за ваше ослобођење од фашистичког освајача... Пролетери свију крајева Југославије, на своја места - у прве борбене редове! Збијте чврсто своје редове око ваше авангарде, КП Југославије!... Спремајте се хитно за последњи и одлучни бој! Уништавајте фашисте!.[29][30]
  • У селу Жабну, код Сиска, по одлуци Окружног комитета КПХ за Сисак, формиран Сисачки НОП одред (први НОП одред у Хрватској).[29]

27. јун[уреди | уреди извор]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Hronologija 1 1980, стр. 296.
  2. ^ а б в г д ђ Hronologija 1 1980, стр. 297.
  3. ^ Миловановић 1960, стр. 22–25.
  4. ^ Hronologija NOB 1963, стр. 19.
  5. ^ а б Hronologija NOB 1963, стр. 21.
  6. ^ а б Hronologija 1 1980, стр. 298.
  7. ^ Hronologija Tito 1978, стр. 36.
  8. ^ а б Hronologija Tito 1978, стр. 37.
  9. ^ а б в г д Hronologija NOB 1963, стр. 24.
  10. ^ а б в Hronologija 1 1980, стр. 299.
  11. ^ Hronologija 1 1980, стр. 300.
  12. ^ а б в Hronologija 1 1980, стр. 301.
  13. ^ а б Hronologija NOB 1963, стр. 25.
  14. ^ а б Hronologija NOB 1963, стр. 27.
  15. ^ а б Hronologija 2 1980, стр. 9.
  16. ^ а б Hronologija NOB 1963, стр. 29.
  17. ^ а б Hronologija 2 1980, стр. 10.
  18. ^ Hronologija Tito 1978, стр. 38.
  19. ^ а б Hronologija NOB 1963, стр. 31.
  20. ^ Hronologija 2 1980, стр. 13.
  21. ^ Hronologija 2 1980, стр. 14.
  22. ^ Hronologija NOB 1963, стр. 34.
  23. ^ Hronologija 2 1980, стр. 54.
  24. ^ Hronologija 2 1980, стр. 17.
  25. ^ Hronologija 2 1980, стр. 18.
  26. ^ Hronologija Tito 1978, стр. 39.
  27. ^ Hronologija NOB 1964, стр. 44–45.
  28. ^ Hronologija 2 1980, стр. 24.
  29. ^ а б Hronologija NOB 1964.
  30. ^ Hronologija SKJ 1980, стр. 25.
  31. ^ Hronologija 2 1980, стр. 27.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Hronologija oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije 1941—1945. Beograd: Vojnoistorijski institut. 1963.  COBISS.SR 50018311
  • Миловановић, Никола (1960). Војни пуч и 27. март 1941. Београд: Просвета.  COBISS.SR 16214791
  • Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
  • Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978.  COBISS.SR 50094343
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom I 1919—1941. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739342
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 49272583
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479