Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.

С Википедије, слободне енциклопедије
Партизанска споменица 1941.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током децембар месеца 1941. године:


Russian Air Force roundel (low visibility).svg ← новембар  · Хронологија Народноослободилачке борбе у 1941. години  · јануар '42. → Russian Air Force roundel (low visibility).svg


1. децембар[уреди | уреди извор]

2. децембар[уреди | уреди извор]

  • Италијанске снаге из Карловца отпочеле дотада највећи напад на ослобођену територију Кордуна. Партизанске јединице су се повлачиле до села Грабовца, где су сутрадан успеле да зауставе италијанске јединице и потисну их према Карловцу и Војнићу. За време тог напада непријатељ је палио села, нарочито на путу од Војнића ка ослобођеној територији.

3. децембар[уреди | уреди извор]

  • Двадесет домобранских и пет усташких батаљона, из долине река Босне и Спрече отпочели Озренску операцију с циљем да униште Озренски НОП одред (јачине 4 партизанска батаљона) и обезбеде комуникације у долини Босне. Одред је у десетодневним непрекидним борбама сломио непријатељске нападе и одбранио слободну територију.

5. децембар[уреди | уреди извор]

  • Топлички и Расински партизански одред извршили напад на Блаце, које су држали четници Косте Пећанца. У брзом нападу Блаце је заузето, а напријтељу нанети губици од 40 мртвих, 20 рањених и 60 заробљених. У току борбе, једна група четника се затворила у двоспратној згради Домаћичке школе и одатле је пружала отпор. Приликом заузимања места ослобођена је група партизана која је била заробљена 29. новембра у близини села Здравиње, код Прокупља. У групи заробљених партизана је био и шпански добровољац Радивој Увалић. Била је заплењена и већа количина наоружања, муниције и друге војне опреме. У овој акцији партизани су имали четири погинула борца, међу којима је био и заменик командира Јастребачке чете Светислав Мирковић Ненад (1917—1941), студент медицине.[1][2]
  • У трочасовној борби на Мраковици, на планини Козари, делови Другог крајишког НОП одреда готово потпуно уништили Други батаљон домобранског 11. пешадијског пука. Заробљено 92, а убијено 78 домобрана. У борби је погинуло пет партизана, међу којима и члан ОК КПЈ за Козару Драгоје Миљатовић Шварц (1918—1941), народни херој.
  • Девет четничких одреда (Златарски, Рогатички, Вишеградски, Чајнички, Калиновички, Први херцеговачки (Фочански), Први, Други, и Трећи ударни, по споразуму са италијанским окупаторским властима, које су их наоружале са око 3.000 пушака, преузели срезове Фочу и Чајниче, а затим извршили масован покољ муслиманског становништва (заклали преко 5.000 људи, жена и деце), спалили неколико стотина кућа и опљачкали већину насеља.

7. децембар[уреди | уреди извор]

9. децембар[уреди | уреди извор]

11. децембар[уреди | уреди извор]

12. децембар[уреди | уреди извор]

13. децембар[уреди | уреди извор]

  • Код села Кренте, близу Књажевца, око 80 немачких војника и 300 четника Косте Пећанца напали Књажевачко-бољевачки НОП одред. У борби погинуло 10 партизана међу којима и Миленко Хаџић (1902—1941), народни херој, а остатак се по групама пробијо.

14. децембар[уреди | уреди извор]

  • У селу Бели Камен, на Пасјачи одржана Друга партијска конференција Топличког партизанског одреда. Конференцији су присуствовали секретар партијске организације у Топлици Радош Јовановић Сеља и секретар Окружног комитета КПЈ за Ниш Сретен Младеновић Мика, који је и водио Конференцију. Дискутовано је о дотадашњем и будућем раду, али и изврешна критика руководства Косаничке партизанске чете због неактивности, па је Ратко Павловић Ћићко повучен са дужности командира чете и враћен у Штаб Одреда. Одмахнакон ове Конференције, одржана је Конференција организационо-политичких радника који су деловали на терену.[1]

15. децембар[уреди | уреди извор]

  • У Опчинама, код Трста, италијанска фашистичка полиција стрељала главног уредника илегалног листа Јулијске крајине „Истра“ Јосипа Томажича Пина (1915—1941), народног хероја.

16. децембар[уреди | уреди извор]

17. децембар[уреди | уреди извор]

  • На стратишту у Јајинцима, код Београда стрељана већа група комуниста заточеника логора на Бањици. Међу стрељанима су били Вукица Митровић (1912—1941) и Милош Матијевић (1902—1941), народни хероји и руководиоци Месног комитета КПЈ за Београд, као и истакнути београдски комунисти — Божидар Стаменковић (1921–1941), Марија Рачки (1922—1941) Јелица Миловановић (1922—1941), др Светислава Маринковић (1900—1941) и др.

20. децембар[уреди | уреди извор]

  • Обавештени о земуници у селу Доброј Води, код Врања, где су се склонили борци Врањског НОП одреда, бугарски војници су их опколили и после жестоке борбе већим делом уништили. У борби је, поред осталих, погинуо организатор устанка у врањском крају Сима Погачаревић (1908—1941), народни херој.

21. децембар[уреди | уреди извор]

22. децембар[уреди | уреди извор]

  • У селу Гаочићима, код Рудог, делови Прве пролетерске ударне бригаде уништиле ојачану чету италијанске дивизије „Пустерија“. Заробљена су 124 италијанска војника, а заплењено: 5 минобацача, 3 митраљеза, 9 пушкомитраљеза и опрема за преко 200 војника. Ово је била прва борба бригаде, и она се после рата славила као Дан Југословенске народне армије.
  • У каменолому Томишељ, код Љубљане, стрељано 6 бораца Кримског партизанског батаљона, међу којима и Љубомир Љубо Шерцер (1915—1941), народни херој.

23. децембар[уреди | уреди извор]

  • У Загребу, у Кљајићевој улици, у борби против усташа приликом хапшења погинуо члан КПХ и један од организатора ударних група Јанко Гредељ (1916—1941), народни херој.

24. децембар[уреди | уреди извор]

25. децембар[уреди | уреди извор]

27. децембар[уреди | уреди извор]

  • У Марибору немачка полиција стрељала 40 талаца, међу којима и илегалног партијског радника на терену Марибора и Горње Радгоне Јожефа Керенчича (1913—1941), народног хероја и његовог млађег брата Алојза.

29. децембар[уреди | уреди извор]

30. децембар[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Хронологија ослободилачке борбе народа Југославије 1941—1945. Београд: Војно-историјски институт. 1964. ISBN. 
  • Жене Србије у НОБ. Београд: Просвета/Нолит. 1975. ISBN. 
  • Хронологија револуционарне делатности Јосипа Броза Тита. Београд: „Експорт прес“. 1978. ISBN. 
  • Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919—1979 том II. Београд: „Институт за савремену историју“. 1980. ISBN. 
  • Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945 том I. Београд: „Народна књига”. 1980. ISBN. 
  • Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945 том II. Београд: „Народна књига”. 1980. ISBN. 
  • Народни хероји Југославије том I. Београд: „Народна књига”. 1982. ISBN. 
  • Народни хероји Југославије том II. Београд: „Народна књига”. 1982. ISBN. 
  • Мрдаковић, Радомир (1998). Ратко Павловић Ћићко. Београд: „Клуб НТ”.