Черкезија
Черкезија, позната и као Зихија,[1][2] је била држава и историјски регион у Северном Кавказу, дуж североисточне обале Црног мора.[3] Освојена је и окупирана од стране Русије током руско-черкеског рата (1763–1864), након чега је 90% черкеског народа било прогнано из региона или масакрирано у геноциду над Черкезом.[4][5][6][7][8]
У средњем веку, Черкезијом је номинално владао изабрани велики принц, међутим, појединачне кнежевине и племена су била веома аутономна. У 18-19 веку почела је да се формира централна власт. Черкези су такође доминирали севером реке Кубан у раном средњем веку и антици, али су налетима Монголског царства, Златне Хорде и Кримског каната гурнути јужно од Кубана, а њихове смањене границе су се протезале од полуострва Тамана до Северне Осетије. Током средњег века, черкески господари су покорили и претворили у вазале суседне Карачајеце, Балкарце и Осетине.[9] Термин Черкезија се такође користи као збирни назив черкеских држава основаних на територији Черкезије, као што је Зихија.[1][2][10]
Београдским миром из 1739. између Аустрије и Турске предвиђено је признање независности Источне Черкезије (Кабарде). И Руска Империја и Османско царство су га признале, а тада су велике силе биле сведоци споразума. Бечки конгрес одржан у периоду између 1814. и 1815. такође је предвидео признавање независности Черкезије. Године 1837. черкеске вође су послале писма европским земљама тражећи правно признање. Након тога, Уједињено Краљевство је признало Черкезију.[11][12] Међутим, током руско-черкеског рата, Руска империја није признала Черкезију као независну регију и третирала је као руску земљу под побуњеничком окупацијом, упркос томе што није имала контролу или власништво.[13] Руски генерали су Черкезе називали не њиховим етничким именом, већ „планинцима“, „бандитима“ и „планинским олошем“.[13]
Иако је Черкезија првобитна домовина Черкеза, данас већина Черкеза живи у егзилу, након геноцида над Черкезима.[14][15][16][17]
Национална религија
[уреди | уреди извор]Черкезија је постепено пролазила кроз следеће различите религије: паганизам, хришћанство, а потом и ислам.[18]
Черкески национализам
[уреди | уреди извор]Под руском и совјетском влашћу промовисане су етничке и племенске поделе између Черкеза, што је резултирало употребом неколико различитих статистичких назива за различите делове черкеског народа (Адиги, Черкези, Кабардинци, Шапсуги). Сходно томе, развио се черкески национализам. Черкески национализам одражава жељу међу Черкезима широм света да сачувају своју културу и спасу свој језик од изумирања,[19][20] постигну пуно међународно признање геноцида над Черкезима,[21][22][23] глобално оживе Адигхе Хабзе међу Черкезима,[24][25][26] да се врате у своју домовину Черкезију,[27][28][29][30] и на крају поново успоставе независну черкеску државу.[29][30][31]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б де Галонифонтибус И., 1404, II. Черкесия (Гл. 9).
- ^ а б Хотко С. К. Садзы-джигеты.
- ^ Evliya Çelebi, Seyahatnâme, II, 61-70; VII, 265-295
- ^ Genel Komite, HDP (2014). „The Circassian Genocide”. www.hdp.org.tr (на језику: турски). Приступљено 2020-09-26.
- ^ Richmond, Walter (2013-04-09). The Circassian Genocide (на језику: енглески). Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-6069-4.
- ^ Geçmişten günümüze Kafkasların trajedisi: uluslararası konferans, 21 Mayıs 2005 (на језику: турски). Kafkas Vakfı Yayınları. 2006. ISBN 978-975-00909-0-5.
- ^ „UNPO: The Circassian Genocide”. unpo.org. Приступљено 2020-09-26.
- ^ „Tarihte Kafkasya - ismail berkok | Nadir Kitap”. NadirKitap (на језику: турски). Приступљено 2020-09-26.
- ^ Bilge, Sadık Müfit. „Çerkezler: Kafkaslar'da yaşayan halklardan biri”. TDV İslâm Ansiklopedisi (на језику: турски). Приступљено 2021-06-24.
- ^ де Галонифонтибус И., 1404, I. Таты и готы. Великая Татария: Кумания, Хазария и другие. Народы Кавказа (Гл. 8), Прим. 56..
- ^ Bashqawi, Adel (15. 9. 2017). Circassia: Born to Be Free. Xlibris. ISBN 978-1543447644.
- ^ Jaimoukha, Amjad (2001). The Circassians: A Handbook.
- ^ а б Richmond, Walter (9. 4. 2013). The Circassian Genocide. Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-6069-4.
- ^ Richmond, Walter (2013). The Circassian Genocide. Rutgers University Press. стр. 130. ISBN 978-0813560694.
- ^ Zhemukhov, Sufian (2008). „Circassian World Responses to the New Challenges” (PDF). PONARS Eurasia Policy Memo No. 54: 2. Приступљено 8. 5. 2016.
- ^ Danver, Steven L. (2015). Native Peoples of the World: An Encyclopedia of Groups, Cultures and Contemporary Issues. Routledge. стр. 528. ISBN 978-1317464006.
- ^ „single | The Jamestown Foundation”. Jamestown. Jamestown.org. 7. 5. 2013. Приступљено 20. 8. 2013.
- ^ Чамокова, Сусанна Туркубиевна (2015). „ТРАНСФОРМАЦИЯ РЕЛИГИОЗНЫХ ВЗГЛЯДОВ АДЫГОВ НА ПРИМЕРЕ ОСНОВНЫХ АДЫГСКИХ КОСМОГОНИЧЕСКИХ БОЖЕСТВ”. Вестник Майкопского государственного технологического университета.
- ^ „Çerkes milliyetçiliği nedir?”. Ajans Kafkas (на језику: турски). 2011-03-15. Приступљено 2021-02-17.
- ^ „'Çerkes Milliyetçiliği' Entegre (Kapsayıcı) Bir İdeolojidir”. www.ozgurcerkes.com (на језику: турски). Приступљено 2021-02-17.
- ^ „152 yıldır dinmeyen acı”. www.aa.com.tr. Приступљено 2021-02-17.
- ^ „Kayseri Haberi: Çerkeslerden anma yürüyüşü”. Sözcü. 21. 5. 2017. Приступљено 2021-02-17.
- ^ „Çerkes Forumu, Çerkes Soykırımını yıl dönümünde kınadı”. Milli Gazete (на језику: турски). Приступљено 2021-05-21.
- ^ Paul Golbe.
- ^ Авраам Шмулевич.
- ^ North Caucasus Insurgency Admits Killing Circassian Ethnographer.
- ^ „Suriyeli Çerkesler, Anavatanları Çerkesya'ya Dönmek İstiyor”. Haberler.com (на језику: турски). 2013-09-05. Приступљено 2021-02-17.
- ^ „Kaffed - Dönüş”. www.kaffed.org (на језику: турски). Архивирано из оригинала 28. 09. 2021. г. Приступљено 2021-02-17.
- ^ а б „Kaffed - Evimi Çok Özledim”. www.kaffed.org (на језику: турски). Архивирано из оригинала 08. 12. 2021. г. Приступљено 2021-02-17.
- ^ а б Besleney, Zeynel. „A COUNTRY STUDY: THE REPUBLIC OF ADYGEYA”. Архивирано из оригинала 20. 7. 2011. г. Приступљено 5. 4. 2010.
- ^ Özalp, Ayşegül Parlayan (23. 9. 2013). „Savbaş Ve Sürgün, Kafdağı'nın Direnişi | Atlas” (на језику: турски). Приступљено 2021-02-17.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ahmed, Akbar (2013). The Thistle and the Drone: How America's War on Terror Became a Global War on Tribal Islam. Washington, D.C.: Brookings Institution Press. ISBN 978-0-8157-2379-0.
- Shenfield, Stephen D. (1999). „The Circassians: A Forgotten Genocide?”. Ур.: Levene, Mark; Roberts, Penny. The Massacre in History. New York: Berghahn Books. стр. 149—162. ISBN 978-1-57181-935-2.
- „Иоанн де Галонифонтибус”. Сведения о народах Кавказа (1404 г.). Baku: Элм. 1979.
- * „Хотко С. К. Садзы-джигеты. Происхождение и историко-культурный портрет абазинского субэтноса // Сайт «АПСУАРА» История и культура Абхазии (www.apsuara.ru) 25 April 2014 ; а также, первоначально — на Сайте «Авдыгэ макъ» (www.adygvoice.ru)”. 12 апреля 2011. — Часть 1. Архивирано на сајту Wayback Machine (15. август 2013); 29 апреля 2011. — Часть 2. Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016); 29 апреля 2011. — Часть 3. Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016); 29 апреля 2011. — Часть 4. Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016).
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Bell, James Stanislaus. Journal of a residence in Circassia during the years 1837, 1838, and 1839.
- Bullough, Oliver (2010). Let Our Fame Be Great: Journeys Among the Defiant People of the Caucasus. Allen Lane. ISBN 978-1846141416..
- Jaimoukha, Amjad. The Circassians: A Handbook, London: Routledge, New York: Routledge & Palgrave. 2001. ISBN 978-0700706440..
- Jaimoukha, Amjad (2010). Circassian Culture and Folklore: Hospitality, Traditions, Cuisine, Festivals and Music. Bennett & Bloom. ISBN 978-1898948407..
- Kaziev, Shapi, and Igor Karpeev (Повседневная жизнь горцев Северного Кавказа в XIX в.). Everyday Life of the Caucasian Highlanders: The 19th Century. Moscow: Molodaya Gvardiy. 2003. ISBN 5-235-02585-7.
- King, Charles (2008). The Ghost of Freedom: A History of the Caucasus. Oxford University Press. ISBN 978-0195392395..
- Levene, Mark. Genocide in the Age of the Nation-State. Volume II: The Rise of the West and the Coming of Genocide. London: I. B. Tauris. 2005. ISBN 978-1845110574..
- Richmond, Walter. ', Rutgers University Press, The Circassian Genocide. 2013. ISBN 9780813560694..
