Шиманд (Арад)
| Шиманд рум. Şimand | |
|---|---|
| Насеље | |
  Шиманд Локација у Румунији | |
| Координате: 46° 25′ 59″ N 21° 26′ 59″ E / 46.43306° С; 21.44972° И | |
| Земља |  Румунија |
| Округ | Арад |
| Општина | Шиманд |
| Надморска висина | 98 m (322 ft) |
| Становништво (2002)[1] | |
| • Укупно | 4.144 |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
| Геокод | 667148 |
Шиманд (рум. Şimand) насеље је у Румунији у округу Арад у општини Шиманд.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 98 m.
Историја[уреди | уреди извор]
У Шиманду су половином 18. века живели Срби. То је граничарско насеље подређено арадском капетану. Милитарски шанац Шиманд укинут је 1746. године, а што је условило масовно исељавање Срба граничара, пре свега у Русију.[4] Године 1749. ту се налазио спахилук Димитрија Чарнојевића, који ће се после његове смрти, премештати са епископа на епископа; са Видака на Путника.[5] Године 1833. Григорије Бернхард је био нови земљедржац Шиманда.[6]
Чарнојевић је умро 1759. године и сахрањен је у шимандској цркви, својој задужбини.[7] Ta православна црква Св. Николе у Шиманду је освећена пре 1749. године, а у њој је иконостас, рад Стефана Тенецког. У цркви са леве стране пред олтаром је и спомен-обележје епископу Јосифу от Путнику, који је био рођен у Шиманду 1777. године. Владика Јосиф Путник је дошао у Шиманд 1830. године, својој кући код мајке, и ту је убрзо умро. Био је он синовац српског митрополита Мојсеја Путника.
Српска школа је ту отворена 1754. године.[8]
Претплатници једне српске медицинске књиге били су 1830. године: Георгије Бернат провизор (имања) епископа Путника и Пантелејмон Рожа трговац из Шиманда.[9]
Почетком 20. века Шиманд је насеље у Кишјеневском срезу, Арадске жупаније, у којем живе само два Србина.[10]
Становништво[уреди | уреди извор]
Према подацима из 2002. године у насељу је живело 4144 становника.[1]
Попис 2002.[уреди | уреди извор]
Хронологија[уреди | уреди извор]
| Година | 1992 | 1993 | 1994 | 1995 | 1996 | 1997 | 1998 | 1999 | 2000 | 2001 | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2007 | 2008 | 2009 | 2010 | 2011 | 2012 | 2013 | 2014 | 2015 | 2016 | 2017 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 4128 | 4118 | 4093 | 4065 | 4031 | 4021 | 4071 | 4075 | 4053 | 4110 | 4174 | 4252 | 4290 | 4312 | 4316 | 4340 | 4368 | 4362 | 4389 | 4405 | 4408 | 4447 | 4453 | 4413 | 4455 | 4426 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ Мита Калић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.
- ^ "Годишњица Николе Чупића", Београд 1923.
- ^ "Сербска пчела", календар Будим 1833.
- ^ Миодраг Јовановић: "Сликарство Темишварске епархије", Нови Сад 1997.
- ^ Љубивоје Церовић, Љубомир Степанов: "Срби у Румунији", Нови Сад 2000.
- ^ Василије Чокрљан: "Художество одвратити од болести", Будим 1830.
- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Сремски Карловци 1910.
- ^ National Institute of Statistics. „Statistical Data and Metadata Databases”. Bucharest, Romania. Приступљено 22. 12. 2017.
