Selenocistein
| |||
| Nazivi | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC naziv
3-Selanil-2-aminopropanska kiselina
| |||
| Drugi nazivi
L-Selenocistein; 3-Selanil-L-alanin; Selen cistein
| |||
| Identifikacija | |||
3D model (Jmol)
|
|||
| ChEBI | |||
| ChemSpider | |||
| DrugBank | |||
| ECHA InfoCard | 100.236.386 | ||
| KEGG[2] | |||
| |||
| Svojstva | |||
| C3H7NO2Se | |||
| Molarna masa | 168,07 g·mol−1 | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 verifikuj (šta je   ?)
| |||
| Reference infokutije | |||
Selenocistein (Se-Cys) je aminokiselina koja je prisutna u više enzima (na primer: glutationske peroksidaze, tetrajodotironin 5' dejodinaze, tioredoksin reduktaze, format dehidrogenaze, glicin reduktaze, i pojedine hidrogenaze).
Nomenklatura[уреди | уреди извор]
IUPAC/IUBMB su zvanično preporučili simbole Sec i U za selenocistein.[5]
Struktura[уреди | уреди извор]
Selenocistein je strukturno sličan sa cisteinom. Jedan atom selena zauzima mesto sumpora, formirajući selenol grupu. Proteini koji sadrže jedan ili više selenocisteinskih ostataka se nazivaju selenoproteinima.
Biologija[уреди | уреди извор]
Selenocistein ima nižu pKa vrednost (5.47) i viši redukcioni potencijal od cisteina. Te osobine ga čine veoma podobnim za proteine koji učestvuju u antioksidantskim aktivnostima.[6]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ IUPAC-IUBMB Joint Commission on Biochemical Nomenclature (JCBN) and Nomenclature Committee of IUBMB (NC-IUBMB) (1999). „Newsletter 1999”. European Journal of Biochemistry. 264 (2): 607—609. doi:10.1046/j.1432-1327.1999.news99.x. Архивирано из оригинала (reprint, with permission) 09. 06. 2011. г. Приступљено 06. 01. 2012.
- ^ BJ. Byun & YK. Kang (2011). „Conformational preferences and pK(a) value of selenocysteine residue.”. Biopolymers. 95 (5): 345—53. PMID 21213257. doi:10.1002/bip.21581.
Literatura[уреди | уреди извор]
- F. Zinoni, A. Birkmann, T. C. Stadtman and A. Bock (1986). „Nucleotide sequence and expression of the selenocysteine-containing polypeptide of formate dehydrogenase (formate-hydrogen-lyase-linked) from Escherichia coli”. PNAS. 83 (13): 4650—4654. PMC 323799
. PMID 2941757. doi:10.1073/pnas.83.13.4650. - F. Zinoni, A. Birkmann, W. Leinfelder and A. Bock (1987). „Cotranslational insertion of selenocysteine into formate dehydrogenase from Escherichia coli directed by a UGA codon”. PNAS. 84 (10): 3156—3160. PMC 304827 . PMID 3033637. doi:10.1073/pnas.84.10.3156.
- Boyce E. Cone; Rafael Martin Del Rio; Joe Nathan Davis & Thressa C. Stadtman (1976). „Chemical characterization of the selenoprotein component of clostridial glycine reductase: identification of selenocysteine as the organoselenium moiety”. PNAS. 73 (8): 2659—63. PMC 430707 . PMID 1066676. doi:10.1073/pnas.73.8.2659.
