Јапански разарач Ајанами (1930)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јапански разарач Ајанами
Општи подаци
КаријераЈапанска ратна застава
Кобилица постављена20. јануар 1928.
Поринут5. октобар 1929.
Завршетак градње30. април 1930.
СудбинаПотопљена 15. новембар 1942.
Главне карактеристике
Депласман1.750 тона стандардни депласман
2.058 тона пуни депласман
Дужина115.31 метара
Ширина10.36 метара
Газ3.23 метара
Погон2 × Парне турбине, снаге 50.000 КС
Брзина38 чвора
Посада197 официра и морнара
НаоружањеТопови: 6 × 127 mm,
Митраљези 2 × 13 mm
Торпеда 9 × 610 mm

Ајанами (јап:綾波) је био разарач класе Фубуку у царској јапанској флоти и служио је током Другог светског рата. Његова градња је почела 20. јануара 1928. године на доку у бродоградилишту у граду Фуџинагата, под привременом ознаком "Разарач N°45". Међутим, касније те године (1. август), он добија име Ајанами, јер је претходном разарачу који је носио то име, промењено име у "W-9". Брод је поринут 5. октобра 1929. године. Разарач Ајанами је био први брод у својој класи који је добио нове модификоване куле за топове од 127 mm, које су имале висинску елевацију за топове од 75°, док су куле на претходним разарачима ове класе имале висинску елевацију од 40°. Потопљен је током друге поморске битке за Гвадалканал, а његови остаци се налазе југоисточно од острва Саво у теснацу са гвозденим дном.

Служба[уреди]

Рани период[уреди]

Од почетка Пацифичког рата, па све до свог потонућа, разарач Ајанами се налазио под командом капетана корвете Сакуми Еиђиа. Брод се налазио у саставу 19. дивизије разарача, 3 ескадрон Прве флоте. Главни задатак разарача у почетном периоду Пацифичког рата, је био, ескортовања јапанских трупних конвоја. Дана, 19. децембра 1941. године, приликом ескортовања једног таквог конвоја, разарач Ајанами, и још два друга разарача – Уранами и Југири, потапају холандску подморници О-20.

У периоду јануар – фебруар 1942. године, Ајанами ескортује заједно са кртарицама Могами, Микума, Сузујо и Кумано, инвазионе снаге ка Малаји, Анамбаским острвима и Панкал-пинангу на острву Банка. Дана, 17. фебруара, разарач је мало оштећен, приликом наиласка на подводни гребен код Анамбаских острва, те је стога 20. фебруара на њему у заливу Камран, урађен неопходни ремонт. Већ сутрадан, Ајанами испловљава и помаже крстарици Чокаи, која се насукала код рта Сент Жак, а затим је прати до Сингапура.

Ајанами средином марта помаже у ескортовању инвазионих снага ка северној Суматри. Дана, 23. марта 1942. године, разарач покрива снаге за инвазију Андаманских острва, а затим патролира и ескортује конвоје у близини Порт Блера, током Индијско океанског препада. По завршеном Индијско океанском препаду, разарач Ајанами одлази у Сингапур, који напушта 13. априла и одлази преко залива Камран ка бази Куре, где је урађен краћи неопходни ремонт.

Токок битке за Мидвеј, разарач Ајанами је укључен у главне снаге, пратећи групу ратних бродова којом је директно командовао адмирал Јамамото. По завршеној бици код Мидвеј, Ајанами се враћа у базу Куре, одакле 30. јуна одлази са трупним конвојем ка острвима Амами шима, вршећи против подморничке патроле. Он напушта острва Амами шима 17. јула 1942. године, и преко база Мако, Сингапур и Сабанга на острву Бреу стиже у базу Мергуи у Бурми, ради новог реида по Индијском океану. Међутим, операција је привремено одложена због Гвадалканала (види:Гвадалканалска кампања).

Гвадалканал[уреди]

Разарач Ајанами напушта базу Мергуи 8. августа 1942. године, и преко базе Беликпапан на Борнеу, одлази у базу Трук, где стиже 21. августа. Дана, 24. августа, он учествује у бици код Истоних соломонових острва, где је у саставу пратње транспортних бродова. Током целиг септембра, Ајанами патролира у области северних соломонових острва, а 24. септембра ескортује танкер Тохо Мару ка острву Шортленд. У периоду од 4. октобра до 5. новембра, Ајанами је седам пута учествовао у ескортовању трупних конвоја ка Гвадалканалу, а од 6. до 9. новембра прати крстарицу Сендај од Шортледа до Трука.

Последња битка[уреди]

Последња битка у којој је учествовао разарач Ајанами је била Друга поморска битка за Гвадалканал, од 14. до 15. новембра 1942. године. Ту се он налазио у сатаву извиђачких снага контраадмирала Сенторе, чији је заставни брод био лака крстарица Сендај. Када је америчка оперативна ескадра ТФ-64 под командом адмирала Лиа уочена у близини острва Саво, Хашимото шаље своје бродове са десне стране острва, али Ајанамија шаље самог у супрутном смеру, трагајући за непријатељским бродовима. Када су Лиеви бродови лоцирани, наређење за напад је издато, и премда је сам, Ајанами постаје један од три крака у почетку напада (поред Хашимотове групе се налазила и група контраадмирала Кимуре, који се налазио на лакој крстарици Нагара).

Ајанами је прво опазио амерички разарач Велк, али је лака крстарица Нагара убрзо лоцирала и четири разарача који су пловили ка њој. Ватром са Ајанамија, Нагаре и Уранамија, потопљена су два од четири разарача (Пристон и Велк), тешко оштећен Бенам (који је потонуо након битке), и оштећен Гвин, проузриковавши на тај начин велике америчке губитке у првој фази битке. Ајанами је био мало оштећен од пројектила испаљених са америчког бојног брода Саут Дакота.

Међутим, други амерички бојни брод – Вашингтон, опажа разарач Ајанами и отвара на њега ватру. Разарач трпи велика оштећења а 40 чланова његове посаде гине, Око тридесет члана посаде, укључујући и команданта брода, Сакуму, бежи чамцем ка Гвадалканалу, а остатак спашава разарач Уранами.

Касније током ноћи, Уранами испаљује једно торпедо на напуштени Ајанами, који затим тоне, у област такозваној „Теснац са гвозденим дном“.

Остаци брода[уреди]

Јула 1992. године, познати поморски археолог Роберт Балард је предводио једну експедицију у „Теснацу са гвозденим дном“ и пронашао поред тринаест недавно откривених олупина бродова, остатке Ајанамија. Место где је пронађен Ајанами, било је југоисточно од острва Саво, а олупина се налазила на дубини од приближно 700 метара. Труп и кобилица брода били су уништени од једне торпедне експлозије, одмах иза командног моста. Такав, брод је изгледао као да лежи на дну, поломљен на два дела

Команданти брода[уреди]

Чин, Име и Презиме Од До
Капетан корвете Тецугоро Гото 30. април 1930. 1. децембар 1931.
Капетан корвете Кеносуке Кавахара 1. децембар 1931. 15. новембар 1933.
Капетан корвете Шунзо Фуџита 15. новембар 1933. 15. новембар 1935.
Капетан корвете Шакао Сакијама 15. новембар 1935. 1. децембар 1936.
Поручник бојног брода Шуичи Сугино 1. децембар 1936. 15. новембар 1937.
Поручник бојног брода Нагајоши Шираиши 15. новембар 1937. 1. децембар 1938.
Капетан корвете Тамеичи Хара 1. децембар 1938 . 15. новембар 1939.
Поручник бојног брода Токијоахи Арима 15. новембар 1939. 12. септембар 1941.
Капетан корвете Еиђи Сакума 12. септембар 1941. 15. новембар 1942.

Спољашње везе[уреди]