Јован Драгаш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јован Драгаш
Unknown nobleman, Beluća Monastery.jpg
Јован Драгаш, манастир Белуча
Датум рођења 1343.
Датум смрти 1378.

Јован Драгаш (око 1343—око 1378) је био српски деспот из породице Дејановића, који је са братом Константином и мајком Теодором, управљао пространом облашћу, која је обухватала јужне делове данашње Србије, источне делове данашње Македоније и југозападне делове данашње Бугарске.

Био је син деспота Дејана и Теодоре Немањић, полусестре Душана Силног. Његов отац је владао пространом облашћу која је обухватала простор између Прешева, Куманова и Велбужда. После његове смрти или повлачења у манастир, малолетне Јована и Константина је потиснуо севастократор Влатко Паскачић, уз подршку Мрњавчевића[1].

Цар Урош је Јовану, као блиском сроднику (брату од тетке), доделио титулу деспота, са којом се он у изворима први пут јавља 1373. године[2][3].

Обнова и ширење власти браће Дејановић, почиње после Маричке битке 1371. године. Они су, користећи се тадашњим приликама, обновили очеву државу и удвостручили је.[2] Потиснули Влатковог малолетног сина, кесара Угљешу и овладали Прешевом, Иногоштем (Сурдулица), Славиштем и Врањем. Преузели су и област деспота Јована Оливера (Овче Поље и област дуж леве обале Вардара) од његових малолетних синова, а запосели су и део некадашњих поседа Мрњавчевића у источном делу данашње Македоније[2].

Браћа Драгаши су признали врховну власт султана Мурата I, али се сматра да су ова ширења извели без отоманске војне помоћи[2] и да су у својој области задржали велики степен независности[2][3].

Јован Драгаш је умро око 1378. године,[3] а владавину над државом Дејановића је преузео његов млађи брат Константин, коме се све више у владавини прикључује њихова мајка, монахиња Јевгенија[2][3].

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Група аутора, Историја српског народа I , Београд 1981.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Група аутора, Историја српског народа II , Београд 1982.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Група аутора, Родословне таблице и грбови српских династија и властеле (према таблицама Алексе Ивића) (друго знатно допуњено и проширено издање), Београд 1991. ISBN 86-7685-007-0

Литература[уреди]