Пређи на садржај

Јован Кратохвил

С Википедије, слободне енциклопедије
Јован Кратохвил
Лични подаци
Датум рођења(1924-04-17)17. април 1924.
Место рођењаБеоград, Краљевина СХС
Датум смрти22. фебруар 1998.(1998-02-22) (73 год.)
Место смртиБеоград, СР Југославија

Јован Кратохвил (Београд, 17. април 1924Београд, 22. фебруар 1998) био је српски вајар, професор на Факултету ликовних уметности, a бавио се пливањем и стрељаштвом.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 17. априла 1924. године у Београду. Завршио је Академију ликовних уметности у Београду и специјални течај вајарства, дипломирао је 1949. године.[1] Након тога је био професор на Факултету ликовних уметности и ректор Универзитета уметности у Београду (1971—1973).[2]

Аутор је многих скулптура и споменика, међу којима су споменик палим борцима на Мајевици и у Земуну.[3] Учествовао је 1957. на изложби савремене српске скулптуре, Галерија УЛУС-а, Београд.[4] Урадио је споменик совјетским ратним ветеранима погинулим у авионској незгоди на Авали, спомен−костурницу у Сансеполкру у Италији и многе друге, а бавио се графиком и таписеријом.

Поред уметности, Кратохвил се активно бавио и спортом, па је пре Другог светског рата био шампион Југославије у пливању. После рата је био првак државе у стрељаштву, освајач другог места на Светском првенству и учесник Олимпијских игара 1952. године у Хелсинкију. Заузео је 14 место на Олимпијским играма у дисциплини пушка, тростав, 300 метара.[5]

Излагао је у оквиру Југословенског павиљона на Светској изложби у Бриселу 1958. године.[6] Један је од десет уметника који су излагали на првом Октобарском салону 1960 године.[7]

Преминуо је 1998. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.[8][9] Његов син је Марко Кратохвил,[10] који је такође вајар, од 2009. године живи у Сједињеним Државама.[11]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Designers & Creators Directory: Jovan Kratohvil”. spomenikdatabase.org. 10. 8. 2020. Приступљено 10. 8. 2020. 
  2. ^ „Умро је вајар Јован Кратохвил”. srpskilegat.rs. 22. 2. 2020. Приступљено 10. 8. 2020. [мртва веза]
  3. ^ „Spomenik palim borcima u narodnoj revoluciji u Beogradu”. beogradskevesti.info. Приступљено 9. 8. 2020. 
  4. ^ „Savremena srpska skulptura”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 1957-01-12. Приступљено 2024-01-26. 
  5. ^ „Shooting at the 1952 Helsinki Summer Games: Men's Free Rifle, Three Positions, 300 metres”. sports-reference.com. Архивирано из оригинала 18. 4. 2020. г. Приступљено 4. 2. 2015. 
  6. ^ „Jugoslovenski paviljon na Svetskoj izložbi u Briselu”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 1958-04-17. Приступљено 2024-01-26. 
  7. ^ „I Oktobarski salon”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 1960-10-20. Приступљено 2024-01-28. 
  8. ^ „Jovan Kratohvil (1924 - 1998)”. arte.rs. 10. 8. 2020. Приступљено 10. 8. 2020. 
  9. ^ „Badža i Buha tri groba od Andrića”. arhiva.glas-javnosti.rs. 15. 6. 2002. Архивирано из оригинала 22. 04. 2022. г. Приступљено 10. 8. 2020. 
  10. ^ „Dela Marka Kratohvila u galeriji Haos: Kako osvojiti slobodu”. Večernje novosti. 27. 5. 2019. Приступљено 10. 8. 2020. 
  11. ^ „Marko Kratohvil za Danas: Svaka moja linija ima energiju pokreta”. Данас. 8. 7. 2019. Приступљено 10. 8. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]