Ћелије (језеро)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Језеро Ћелије
Ćelije.jpg
Ћелије
Локација Расински округ
Координате 43°23′22″ СГШ; 21°09′48″ ИГД / 43.389556° СГШ; 21.163391° ИГД / 43.389556; 21.163391 Координате: 43°23′22″ СГШ; 21°09′48″ ИГД / 43.389556° СГШ; 21.163391° ИГД / 43.389556; 21.163391
Тип акумулационо
Притоке Расина, Сувајска река, Турјачки поток
Отоке Расина
Земље басена  Србија
Макс. дужина 10 km
Макс. ширина 1,2 km
Површина 3,01 km2
Прос. дубина 17,13 m
Макс. дубина 45 m
Запремина 0,0515 km3
Над. висина 284 m
Језеро Ћелије на мапи Србије
Језеро Ћелије
Језеро Ћелије

Ћелије су вештачко језеро у Србији.

Формирање акумулације[уреди]

Мапа акумулације Ћелије

Акумулација „Ћелије“ је првенствено формирана као део система за заштиту акумулације "Ђердап" од засипа наноса ерозионог порекла. Река Расина је на граници Златарске клисуре и Расинске котлине, 1972. године, преграђена браном висине 55 метара чиме је започето формирање акумулације „Ћелије“. Пуњење акумулације је окончано 1979. године. Током пуњења акумулације, утврђено је да је вода високог квалитета, па је размотрена могућност водоснабдевања Крушевца. Акумулација „Ћелије“ је од 1977. године проглашена извориштем првог ранга за међурегионално и регионално водоснабдевање[1]. Акумулација је добила назив по истоименом селу, које лежи на обали данашње акумулације. Пројектовано засипање акумулације је 50 година, замуљивање акумулације се очекује 2021. године, а потпуно засипање 2029. године. ЈКП „Крушевачки водовод“, који газдује акумулацијом, својом активношћу покушаће да продужи век акумулације до 2050. године [2].

На месту где ја данас језеро постојало је село Златари, које је због преграђивања реке Расине делимично пресељено а делимично потопљено. При томе потопљени су и сеоско гробље и стара црква. [3]

Морфолошке и хидролошке одлике[уреди]

Површина акумулације износи 3,01 km², док површина слива износи 598 km². Дужина обале је 26,88 km, а коефицијент разуђености (K) износи 4,374, што указује на изузетно разуђену обалу. Средњи годишњи протицај Расине на месту бране је 6,13 m³ у секунди. У језерском басену акумулирано је 51,5 милиона м³ воде која се користи за наводњавање земљишта и водоснабдевање Крушевца. Просечна дубина је око 17 метара, док је максимална дубина језера 45 метара. Провидност за време лета износи до 4 метра.

Амплитуде водостаја језера Ћелије зависе од количине падавина и обима воде које се користи. Највиши водостаји су крајем пролећа, а најнижи крајем лета и почетком јесени. Појединих година ниским водостајима се одликују и зимски месеци јер се протицање воде у језеро сведе на минимум. Током летњих дана температура површинског слоја воде износи 25 до 27°C, те је она погодна за купање и спортове на води. Зими се успоставља индиректна термичка стратификација воде, али је лед изузетна појава само за време хладнијих зима. Језеро Ћелије посећују спортски риболовци, а повремено се на њему организују различите манифестације.

Водоснабдевање[уреди]

Са акумулације Ћелије 87% грађана Крушевца и околних насеља преко тридесет година добија квалитетну воду за пиће. Мештани суседних општина: Ћићевца, Варварина, Александровца и Трстеника више деценија имају проблема са водоснабдевањем. У складу са тим, локална самоуправа Крушевца је у марту 2011. године започела пројекат „Реконструкција фабрике воде у Мајдеву“.

Биодиверзитет[уреди]

На основу података Завода за заштиту природе Србије (2004), на подручју језера постоји:

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Закон о искоришћавању и заштити изворишта водоснабдевања Сл. Гласник РС 27/77
  2. ^ Политика - дужи век за језеро Ћелије, новински чланак
  3. ^ srbijadanas.com 17.01.2018

Спољашње везе[уреди]