Вршачке планине
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
| Вршачке планине | |
|---|---|
 Гудурички врх | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Гудурички врх |
| Ндм. висина | 641 m |
| Координате | 45° 08′ 13″ С; 21° 24′ 44″ И / 45.136944° С; 21.412222° И 45° 08′ 13″ С; 21° 24′ 44″ И / 45.136944° С; 21.412222° И |
| Географија | |
  Вршачке планине | |
| Државе |  Србија |
| Покрајине | Војводина |
| Регије | Банат |
| Област | Јужни Банат |
| Група | Острвске планине |
Вршачке планине (рум. Munţii Vârşeţ, често зване и Вршачки брег, рум. Dealurile Vârşeţului) се уздижу усред Панонске равнице у југоисточном делу Баната[1]. Пружају се у правцу исток-запад, у дужини од 19 km, са највећом ширином од 8 km. Површина им је 170 km², од чега је у Србији 122, а у Румунији 48 km². Изграђене су од стена палеозојске старости (260 милиона година), које окружују неогени седименти (60 милиона година), међу којима су и седименти некадашњег Панонског мора (25 милиона година). Гудурички врх, са 641 m надморске висине, највиша је тачка ових планина и целе Војводине. Од осталих врхова познати су Лисичја глава (590 m), Ђаков врх (449 m) и Вршачка кула (399 m). Северна падина је стрма, док се јужна постепено спушта у побрђе, где се налазе вршачки виногради. Вршачке планине спадају, заједно с Фрушком гором, у острвске планине, јер су некада биле острво у Панонском мору. Према геотектонском положају, али и геолошкој грађи, припадају српско-македонској планинској маси, чинећи њен најсевернији изданак, иако се у старијој литератури може пронаћи погрешан податак о њиховој припадности Карпатима. Са планина се пружа поглед на Вршац, Војводину и Румунију.
Знаменитости и туризам
[уреди | уреди извор]
Вршачки брег је главно туристичко и излетничко одредиште у непосредној близини града Вршца. На првом врху одмах до Вршца доминира стара Црквица, омиљено излетиште, а у непосредној близини налази се нова црква Светог Теодора, подигнута у част градског свеца свештеномученика Теодора. На другом врху налази се симбол града — Вршачка кула. Поред куле, до које води асфалтни пут, налази се писта за параглајдеристе[2]. На простору названом Широко било, на 10 km од центра града налази се планинарски дом са бунгаловима за смештај гостију и викенд насеље Широко било. Са јужне стране планина налази се село Месић са истоименим манастиром чије прво постојање датира из 1225. године и фабриком за флаширање здраве изворске воде. Са друге стране брда налази се још један Манастир Средиште у селу Мало Средиште.
Заштита
[уреди | уреди извор]Због јединственог положаја Вршачких планина у Банату, разноврсности флоре и вегетације, богатих шумских екосистема, лепих пејзажа и видиковаца, већи део шумског подручја ове планине у Србији, површине 4.177 хектара, заштићен је 1982. године као Парк природе. У периоду 2001—2005, урађена је студија о ревизији заштите. У децембру 2005. године, Скупштина општине Вршац донела је одлуку о заштити предела изузетних одлика Вршачке планине на 4.408 хектара, од чега је у првом степену заштите 190 хектара. Старалац је ЈКП „Други октобар“ из Вршца.
Основни циљ заштите природе у овој категорији усмерен на очување природних вредности. Поред тога, циљеви су и унапређивање и уређивање заштићеног простора за потребе рекреације и туризам. Прописана намена и циљеви заштите природе треба да се остварују на основу програма заштите и развоја заштићеног добра, којег доноси организација која њиме управља, као и на основу посебно донесеног програма развоја туризма. Из ових разлога треба констатовати да установљена заштита на Вршачким планинама нема ограничења за развој рекреације и туризма, већ, напротив, треба да допринесе бољем уређивању и унапређивању екосистема предела.
Биљни свет
[уреди | уреди извор]
На подручју предела изузетних одлика регистровано је 1017 врста виших биљака, од којих се 7 налази у Црвеној књизи флоре Србије као ретке и угрожене врсте. У укупном шумском фонду ових планина, посматрано по дрвној запремини, највише су заступљени сребрнолисна липа (око 37%) и китњак (око 25%), затим багрем (око 8%) и црни јасен (око 7%). Остале врсте су значајно мање заступљене - цер, бели јасен, сладун, граб и др. Посебно је значајна велика заступљеност липових и багремових шума, које у време цветања дају кратко време планинском простору специфична ароматична обележја, чинећи га у то време веома пријатним за боравак туриста и сакупљање лековитих цветова.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Општина Вршац: „Географски положај“ Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (26. фебруар 2013), приступ 18.5.2013
- ^ Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije Терени за параглајдере у Србији који имају дозволу за коришћење[мртва веза]
Литература
[уреди | уреди извор]- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Туристичка организација Вршца
- Фотографије Вршачких планина
- Вршачке планине на serbia-tourism.org
- [1] Vršačke planine - neponovljivo blago Vojvodine, ISAN 0000-0003-D529-0000-9-0000-0000-A
