Мало ратно острво

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Мало ратно острво
IUCN категорија III (споменик природе)
Malo Ratno Ostrvo.jpg
Поглед на Мало ратно острво
Мапа са локацијом заштићене области Мало ратно острво
Мапа са локацијом заштићене области Мало ратно острво
МестоЗемун, Београд Србија
Координате44°49′24.016″N 20°26′15.817″E / 44.82333778° СГШ; 20.43772694° ИГД / 44.82333778; 20.43772694Координате: 44°49′24.016″N 20°26′15.817″E / 44.82333778° СГШ; 20.43772694° ИГД / 44.82333778; 20.43772694
Основано8. априла 2005. године
Управљачко телоЈКП „Зеленило Београд“

Мало ратно острво или Коњско острво је ада у Београду, која се налази на ушћу реке Саве у Дунав и припада општини Земун.

Локација[уреди | уреди извор]

Острво припада општини Земун и налази се између јужне обале Великог ратног острва и десне обале Дунава у општини Нови Београд у близини ушћа Саве у Дунав.[1]

Kарактеристике[уреди | уреди извор]

Мало ратно острво настало је вишевековним гомилањем песка, шљунка и муља које је Дунав носио и на овом простору због мале брзине и пада терена таложио.[2] За разлику од Великог ратног острва, ово острво имало је стабилнију и чвршћу подлогу, а приликом раста воде ређе је плављено и током историје због тога престављало је сигурније место од Великог ратног острва.[2] Због своје стабилности и мање растреситог земљишта него на суседном острву, београдски трговци су на Малом ратном острву држали своје коње, па од тада и датира назив „Коњско острво”. Назив Ратно острво добило је током опсаде Београда 1717. године, током Балканских ратова, када га је користила српска војска, а по неким изворима користили су га и Аустроугари током Првог светског рата.[3]

Након Првог светског рата, Мало и Велико ратно острво су изгубили војни значај, па су названи „Коњска ада“ и „Сиротињско острво“.[4] У то време на острву су биле подигнуте сојенице најсиромашнијих становника Земуна, а острво је било у целости обрађивано и имало је велики значај за прехрану становништа. На ливадама острва гајио се кукуруз и лубеница, са којима се трговало на градским пијацама.[5][6]

Острво је било знатно веће пре Другог светског рата. Када је 1948. почела градња Новог Београда, песак са острва је транспортован на копно помоћу великих транспортних трака и користио се за покривање мочвара на којој је требало да се изгради Нови Београд.[7][3] Приликом тог процеса, острво се смањило и данас се понекад песнички каже како је Нови Београд „град на острву“.[8]

Оно што је остало од острва је углавном танак појас земље, дужине од око 300 метара и ширине од око 60 метара. Острво је потпуно покривено вегетацијом (дрвећем тополе) и неприступачно је за посетиоце, али се може лепо посматрати са ресторана на обали Дунава.[3] Данас Мало ратно острво има изузетно малу површину и препуштено је реци и птицама, на њему се не спроводе било какве интервенције, чак ни научноистраживачка делатност, а за време већих водостаја бива у потпуности потопљено.[9]

Због развијене вегетације и нетакнуте природе на острву борави велики број птица од међународог значаја као што су патка пупчаница, патка њорка, жута плиска, мали гњурац, жута чапља и многе друге врсте.[10] Заједно са Великим, Мало Ратно острво се налази у небрањеној плавној зони Дунава и зато неподесни за урбанизацију остали су без директног утицаја урбане зоне Београда, који их окружује у дужини од две трећине обале. Острва су остала као зелена оаза релативно сачуване природе која поседује разноликост и богатство живог света, карактеристично за некада широке плавне зоне Дунава и Саве. Велико и Мало Ратно острво имају, међу очуваним влажним стаништима која се налазе у Београду највећу разноврсност у бројности животињских врста, посебно птица, и биљних врста везаних за мочварна станишта.[11]

Клима[уреди | уреди извор]

Просечна годишња температура ваздуха на острву је 12,5 °C, док је у просек у вегетационом периоду 19,2 °C. Током јула, који је најтоплији месец, просечна температура износи 23 °C, док у јануару који је најхладнији, износи 1,4 °C. Просечна количина падавина износи 690,9 mm воденог талога, а током вегетационог периода 391,9 mm воденог талога.[7]

Клима Малог ратног острва (1981—2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 20,7
(69,3)
23,9
(75)
28,8
(83,8)
32,2
(90)
34,9
(94,8)
37,4
(99,3)
43,6
(110,5)
40,0
(104)
37,5
(99,5)
30,7
(87,3)
28,4
(83,1)
22,6
(72,7)
43,6
(110,5)
Максимум, °C (°F) 4,6
(40,3)
7,0
(44,6)
12,4
(54,3)
18,0
(64,4)
23,5
(74,3)
26,2
(79,2)
28,6
(83,5)
28,7
(83,7)
23,9
(75)
18,4
(65,1)
11,2
(52,2)
5,8
(42,4)
17,4
(63,3)
Просек, °C (°F) 1,4
(34,5)
3,1
(37,6)
7,6
(45,7)
12,9
(55,2)
18,1
(64,6)
21,0
(69,8)
23,0
(73,4)
22,7
(72,9)
18,0
(64,4)
12,9
(55,2)
7,1
(44,8)
2,7
(36,9)
12,5
(54,5)
Минимум, °C (°F) −1,1
(30)
−0,1
(31,8)
3,7
(38,7)
8,3
(46,9)
13,0
(55,4)
15,8
(60,4)
17,5
(63,5)
17,6
(63,7)
13,5
(56,3)
9,0
(48,2)
4,2
(39,6)
0,2
(32,4)
8,5
(47,3)
Апсолутни минимум, °C (°F) −26,2
(−15,2)
−15,4
(4,3)
−12,4
(9,7)
−3,4
(25,9)
2,5
(36,5)
6,5
(43,7)
9,4
(48,9)
6,7
(44,1)
4,7
(40,5)
−4,5
(23,9)
−7,8
(18)
−13,4
(7,9)
−26,2
(−15,2)
Количина падавина, mm (in) 46,9
(1,846)
40,0
(1,575)
49,3
(1,941)
56,1
(2,209)
58,0
(2,283)
101,2
(3,984)
63,0
(2,48)
58,3
(2,295)
55,3
(2,177)
50,2
(1,976)
55,1
(2,169)
57,4
(2,26)
690,9
(27,201)
Дани са падавинама (≥ 0.1 mm) 13 12 11 13 13 13 10 9 10 10 12 14 139
Дани са снегом 10 7 4 1 0 0 0 0 0 0 3 8 33
Релативна влажност, % 78 71 63 61 61 63 61 61 67 71 75 79 68
Сунчани сати — месечни просек 72,2 101,7 153,2 188,1 242,2 260,9 290,8 274,0 204,3 163,1 97,0 64,5 2.111,9
Извор: РХЗ[12]

Заштита подручја[уреди | уреди извор]

Природно добро Велико ратно острво које се састоји од Великог и Малог ратног острва, проглашено је за предео изузетних одлика од 8. априла 2005. године.[13] Поверено је на управљање Јавном комуналном предузећу Зеленило-Београд и Управи општине Земун.[14] Одлуку о заштити донела је Скупштина града Београда на предлог Секретаријата за заштиту животне средине. Заштићено природно добро Велико ратно острво састоји се од две аде, Великог и Малог ратног острва.[15] Острвске воде проглашене су природним рибљим плодиштем у оквиру рибарских подручја „Дунав III“ и „Сава II“.[16]

Заједно са Малим, Велико ратно острво стављено је под заштиту ради очувања живописних пејзажних обележја и ненарушених примарних предеоних вредности од изузетног значаја за очување станишта, природних реткости, ретких и угрожених птица мочварица и ради заштите репрезентативне морфолошке и геолошке творевине речног острва које је настало као продукт флувијалне фазе у фацији корита, које има еколошки, културно-историских и рекреативни значај за град Београд.[17][18]

Зона заштите природе (режим заштите I степена) има карактер специјалног резервата природе и обухвата Мало ратно острво у целини, зону приобаља Великог ратног острва, шумски комплекс, влажна подручја унутар Великог ратног острва и водене површине око Малог ратног острва.[19]

Панорамски поглед на Мало (лево) и Велико ратно острво у јесен, са Калемегдана

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Београд — план града; M@gic M@p. 2006. ISBN 978-86-83501-53-3.
  2. 2,0 2,1 „Istorija prestonice koju malo ko ovo zna: U Beogradu i danas postoji Konjsko ostrvo”. dnevno.rs. 15. 4. 2016. 
  3. 3,0 3,1 3,2 „Život i smrt Malog ratnog ostrva”. 011info.com. Приступљено 25. 5. 2020. 
  4. ^ „Veliko ratno ostrvo: Mesto početka vojne pobede”. danas.rs. 22. 4. 2018. 
  5. ^ „Svaki dan se kupate na Lidu, a nemate pojma kakve sve tajne krije Veliko ratno ostrvo!”. telegraf.rs. Приступљено 10. 9. 2016. 
  6. ^ „Veliko ratno ostrvo – Beogradska oaza za ljubitelje prirode”. kreativnozabavno.com. 5. 8. 2018. 
  7. 7,0 7,1 „ГЈ Велико Ратно Острво - Управа за шуме Републике Србије”. upravazasume.gov.rs. Приступљено 7. 6. 2019. 
  8. ^ Ђармати et al. 2006, стр. 9.
  9. ^ „Урбани екотуризам као концепт оптималног развоја ПИО „Велико ратно острво (PDF). scindeks-clanci.ceon.rs. Приступљено 25. 5. 2020. 
  10. ^ „Misterija Malorg ratnog ostrva u Beogradu”. telegraf.rs/. Приступљено 25. 7. 2015. 
  11. ^ „Природно добро Велико ратно острво”. zelenilo.rs. Приступљено 8. 6. 2019. 
  12. ^ „Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1981–2010 – Belgrade”. Hydrometeorological Service of Serbia. Приступљено 13. 11. 2017. 
  13. ^ „Prirodno dobro "Veliko ratno ostrvo” stavljeno pod zaštitu Skupštine grada”. Приступљено 12. 6. 2019. 
  14. ^ „Bogatstvo Velikog ratnog ostrva”. Политика. 19. 3. 2008. 
  15. ^ „Divlja lepota u srcu Beograda – Veliko ratno ostrvo”. portalmladi.com. Приступљено 10. 6. 2019. 
  16. ^ „Službeni glasnik RS“, br. 76/94 i 79/2002.
  17. ^ „Решење о стављању под заштиту природног добра Велико ратно острво”. demo.paragraf.rs. Приступљено 16. 6. 2019. 
  18. ^ „Велико ратно острво – рај за птице из Сибира”. Политика. 14. 7. 2018. 
  19. ^ „На скривено те водим место - Велико ратно острво”. medias.rs. 20. 5. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]