Александар Вељић

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Вељић
Лични подаци
Датум рођења(1971-01-15)15. јануар 1971.
Место рођењаБеоград, Србија
Датум смрти20. март 2024.(2024-03-20) (53 год.)
Место смртиГејнсвил, Џорџија, САД
Држављанствосрпско
ОбразовањеКолеџ „Амбасадор”, Биг Сенди, Тексас, САД
Занимањекњижевник, преводилац и публициста
Књижевни рад
Најважнија дела„Миклош Хорти – некажњени злочинац” (2009)
„Истина о Новосадској рацији” (2010)
„Спомен-списак идентификованих жртава јануарске ’Рације’ 1942” (2021)
„Genocide Revealed” (2012, 2024)
Званични веб-сајт
genociderevealed.com

Александар Саша Вељић (Београд, 15. јануар 1971Гејнсвил, Џорџија, 20. март 2024) био је српски књижевник, преводилац и публициста.[1][2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Александар Вељић је рођен у Београду, у којем је 1990. године завршио Шесту београдску гимназију, смер књижничар (библиотекар). На Колеџу „Амбасадор” у Биг Сендију, у америчкој савезној држави Тексас, дипломирао је енглески језик и књижевност 1995.

Био је оснивач и председник Друштва за очување сећања на Холокауст (енгл. The Holocaust Memorial Society) и непрофитне библиотеке „Нада Израела” (енгл. The Hope of Israel), која садржи колекцију књига о библијским учењима, те о десет „изгубљених” племена Израела и о Холокаусту.

Свој истраживачко-стваралачки рад и највећи број дела Вељић је посветио идентификовању жртава Рације у јужној бачкој 1942.[2][3] Публикација „Свеске за историју Новог Сада” бр. 23, која је поводом осамдесет година од злогласне Рације (1942–2022) објављена под покровитељством Града Новог Сада, у потпуности је посвећена његовом раду на ову тему. У њој је публикован комплетан списак жртава поменутог масакра које је Вељић до тада идентификовао. Имена жртава, чији је идентификовани број 5862, груписане су по породицама и по местима у којима су убијене, а разврстане су и по етничкој структури.[4]

Био је велики противник генетички модификованих организма, о чему је говорио и у Народној скупштини Републике Србије 2013.[5]

Знао је енглески, шпански и хебрејски језик.

Преминуо је након краће болести у 54. години живота, у граду Гејнсвил, у савезној држави Џорџији, приликом посете Америци.[6][7]

Дела[уреди | уреди извор]

  • Рација – заборављен геноцид (Metaphysica, Београд, 2007)
  • Миклош Хорти – некажњени злочинац (Metaphysica, Београд, 2009)
  • Истина о Новосадској рацији (Еден, Сремска Каменица, 2010)
  • Злочин у Ђурђеву: јануарска рација 1942 (Еден, Сремска Каменица, 2011)
  • Случај Кепиро (Еден, Нови Сад, 2011)
  • Приручник за основна времена у енглеском језику (Еден, Сремска Каменица, 2011)
  • Genocide Revealed: New Light on the Massacre of Serbs and Jews Under Hungarian Occupation (Something or Other Publishing, Медисон, Висконсин, САД, 2012)
  • Веродостојност библијског канона (издање аутора, Нови Сад, 2013)
  • Мисија Христових апостола (издање аутора, Нови Сад, 2013)
  • Основе библијских пророчанстава (2013)
  • Мисија Христових апостола (2014)
  • Спомен-списак идентификованих жртава јануарске „Рације” 1942 (Новосадски клуб, Нови Сад, 2021)
  • Genocide Revealed: New Light on the Massacre of Serbs and Jews Under Hungarian Occupation – друго издање (Something or Other Publishing, Медисон, Висконсин, САД, 2024)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Биографија Александра Вељића, Something or Other Publishing, Медисон, Висконсин. Посећено 25. марта 2024.
  2. ^ а б „Борба за истину: Рација 1942.”, РТС, 28. јануар 2015. Посећено 25. марта 2024.
  3. ^ „Александар Вељић: У Рацији је убијено и оно људско у људима”, Јадовно 1941, 26. јануар 2021. Посећено 25. марта 2024.
  4. ^ Вељић, А. (2021). „Спомен-списак идентификованих жртава јануарске ’Рације’ 1942”. Свеске за историју Новог Сада. Нови Сад: Новосадски клуб (23): 19—238. ISBN 978-86-88967-34-1. 
  5. ^ „Говор Александра Вељића у Народној Скупштини Републике Србије”, РТС, 6. фебруар 2013.
  6. ^ „Александар Вељић преминуо – In memoriam”, Васељенска ТВ, 24. март 2024. Посећено 25. марта 2024.
  7. ^ „Упокојио се велики човек који је расветлио злочине Мађара над Србима”, Борба за истину, 27. март 2024. Посећено 31. марта 2024.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Цвитковац, Н. (2017). „Приказ књиге: Александар Вељић, Миклош Хорти – некажњени злочинац, Metaphysica, Београд 2009”. Гласник музеја Баната. Панчево: Народни музеј (19): 197—199. ISSN 0354-7523. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]