Александра Маринина

С Википедије, слободне енциклопедије
Александра Маринина
Alexandra Marinina 2010.jpg
Александра Маринина 2010.
Пуно имеМарина Анатолјевна Алексејева
Датум рођења(1957-06-16)16. јун 1957.(64 год.)
Место рођењаЛавов
  Украјина
Веб-сајтwww.marinina.ru

Александра Маринина (енгл. Alexandra Marinina), право име Марина Анатолјевна Алексејева (рођена 16. јуна 1957) је најпродаванија руска писатељица детективских прича.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је у Лавову, у Украјини, у породици правника. Живела је у Лењинграду до 1971. године и од тада живи у Москви. Дипломирала је право на московском државном универзитету Ломоносов 1979. године.[1]

Од 1979. до 1998. радила је у истраживачким и образовним јединицама министарства унутрашњих послова Руске Федерације.[1] Проучавала је личност криминалаца са аномалијама менталитета и злочинаца који су починили поновљена насилна кривична дела, докторирајући 1986. Одустала је од полиције у фебруару 1998. како би се сво време посветила писању. Пре отказа, у полицији имала је чин потпуковника.[2]

Маринина је почела да пише 1991. године, када је заједно са колегом Александром Горкином написала детективску причу која је објављена у часопису Militsiya. У децембру 1992. године завршила је свој први роман Уточиште околности који је, такође, објављен 1993. у часопису Militsiya.[3]

Написала је преко тридесет романа, објављена у преко седамнаест милиона примерака и преведена на преко двадесет језика. Већина њених романа има заједничког главног лика, Анастију Каменскају. Телевизијска серија Каменскаја, која је направљена на основу Александриних романа, приказан је на националној руској телевизији, као и у Летонији, Литванији, Украјини, Пољској, Немачкој и Француској.[4]

Маринина је добила неколико награда. Године 1995. примила је награду Министарства унутрашњих послова Русије за најбољу књигу о раду руске полиције, за књиге Смрт због смрти и Игре у гостима. Била је препозната као писац године на московском међународном сајму књига 1998. године заснованој на продаји књига 1997, а од магазина Огониок добила је награду за успех године 1998.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]