Александра Марињина

С Википедије, слободне енциклопедије
Александра Марињина
Александра Марињина 2010.
Пуно имеМарина Анатолјевна Алексејева
Датум рођења(1957-06-16)16. јун 1957.
Место рођењаЛавов, Совјетски Савез
Веб-сајтwww.marinina.ru

Александра Марињина (рус. Александра Маринина; Лавов, 16. јуна 1957)[1] је псеудоним најпопуларније руска списатељице детективских прича Марине Анатолјевне Алексејеве.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је у Лавову, у Украјини, у породици правника. Живела је у Лењинграду до 1971. године и од тада живи у Москви. Дипломирала је право на московском државном универзитету Ломоносов 1979. године.[2]

Од 1979. до 1998. радила је у истраживачким и образовним јединицама министарства унутрашњих послова Руске Федерације.[2] Проучавала је личност криминалаца са аномалијама менталитета и злочинаца који су починили поновљена насилна кривична дела, докторирајући 1986. Одустала је од полиције у фебруару 1998. како би се сво време посветила писању. Пре отказа, у полицији имала је чин потпуковника.[3]

Маринина је почела да пише 1991. године, када је заједно са колегом Александром Горкином написала детективску причу која је објављена у часопису Militsiya. У децембру 1992. године завршила је свој први роман Уточиште околности који је, такође, објављен 1993. у часопису Militsiya.[4]

Написала је преко тридесет романа, објављена у преко седамнаест милиона примерака и преведена на преко двадесет језика. Већина њених романа има заједничког главног лика, Анастију Каменскају. Телевизијска серија Каменскаја, која је направљена на основу Александриних романа, приказан је на националној руској телевизији, као и у Летонији, Литванији, Украјини, Пољској, Немачкој и Француској.[5]

Маринина је добила неколико награда. Године 1995. примила је награду Министарства унутрашњих послова Русије за најбољу књигу о раду руске полиције, за књиге Смрт због смрти и Игре у гостима. Била је препозната као писац године на московском међународном сајму књига 1998. године заснованој на продаји књига 1997, а од магазина Огониок добила је награду за успех године 1998.[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Igra na tuđem terenu : Aleksandra B. Marinjina”. Knjizara.com (на језику: српски). Приступљено 2024-03-15. 
  2. ^ а б в Официальный сайт Александры Марининой. Биографическая справка. Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јун 2017) // marinina.ru
  3. ^ Baraban, Elena (2005-01-01). „A Little Nostalgia: The Detective Novels of Alexandra Marinina”. International Fiction Review. 32 (1). ISSN 1911-186X. 
  4. ^ Лауреаты VII Торжественной церемонии вручения Национальной премии общественного признания достижений женщин России «Олимпия». Архивирано на сајту Wayback Machine (8. октобар 2020) Официальный сайт Российской академии бизнеса и предпринимательства // ex.ru
  5. ^ Беседовала Галина Артеменко. Александра Маринина вышла из депрессии. Маринина пишет семейную сагу в трёх томах. Первый том семейного романа под общим названием «Взгляд из вечности» — «Благие намерения» — уже вышел в свет. Архивирано на сајту Wayback Machine (16. август 2016) Газета «Вечерний Петербург» // vppress.ru (26.4.2020.)
  6. ^ Премия «Электронная буква» вручена. Лауреаты первой премии в области е-книг «Электронная буква» за 2010 год. // booknik.ru (25 декабря 2010 года)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Александра Марињина на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александра_Марињина&oldid=27473150”