Борач (биљка)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Борач
Borago-officinalis-flower.JPG
Борач
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Magnoliophyta
Класа: Mangnoliopsida (Eudicota)
Ред: (Lamiales)
Породица: Boraginaceae
Род: Оштролист (Borago)
Биномијална номенклатура
Borago officinalis
L.

Борач (лат. Borago officinalis) је једногодишња зељаста биљка.

Опис[уреди]

Има слаб корен, усправно сочно и шупље стабло висине 60 cm. Лишће има кратку дршку, храпаво и длакаво. Јајастог су облика, дужине до 12 cm. Латице цвећа су звездастог облика, а цветови имају јако резвијене прашнике, јасно плаве боје.[1]

Садржи етарско уље, слуз, смолу и друго. Свежа биљка мирише и има укус краставца, слан је и садржи шалитрен калијум.[1]

Цвета у јуну и јулу.[1] Бере се у периоду цветања, суши у хладу на проветреном месту.[2]

Станиште[уреди]

Самоникло расте на пустим местима, а гаји се и у башти.[1] Одговарају му више добра земљишта, сунце или делимична сенка.[3] Брзо се размножава, па га је тешко искоренити. [1]

У Европу су га донели Арапи у средњем веку. Може се наћи у Европи, Северној Африци и Северној Америци. Бере се у периоду цветања, суши у хладу на проветреном месту.[2]

Други називи[уреди]

Пореч, бореч, боражина, волујско уво, волујски језик.[2]

Употреба[уреди]

224 Borrago officinalis L.jpg

Користи као трава у цвету.[1] Добар је за поправљање тешких земљишта, а користи се као лековита и зачинска биљка.[3] али и као поврће или зачин.[1] Као зачин се користи у дијетама које садрже ниске концентрације соли. Пошто су цветови слатког укуса, погодни су за украшавање десерта.[2]

Препоручује се и као додатак исхрани током опоравка од болести. Чисти организам од токсина.[2]

Као лековита биљка се користи код разних упала, оспица, шарлаха, упале бубрега,[1] лечи широк спектар уринарних проблема, подстиче знојење, снижава температуру, јача срце, помаже код аутоимуних и болести крвних судова, успоставља хормонску равнотежу и ниво глукозе у крви, код реуматизма, побољшава апсорпцију гвожђа, спречава вртоглавице, јак је антиоксиданс. Утиче позитивно и на здравље коже, смањујући упале, иритацију и сувоћу коже. Позитивно утиче на концентрацију, отклања апатију, депресију, тугу и меланхолију, као и несаницу, јер делује као благи седатив. Препоручује се код проблема са метаболизмом, менструацијом, менопаузом, плућним тегобама.[2]

Чај је делотворна за испирање усне дупље, код проблема са деснима и зубима. Спречава оштећење вида и настанак ноћног слепила, а чај се препоручује и за испирање сувих очију.[2]

Од семена се добија уље које садржи гама-линолеинску масну киселину (ГЛА), које није није подложно кварењу, а препоручује се хладно цеђено уље и чување на тамном и хладном месту. Не препоручује се особама које имају епилепсију или згрушавање крви.[2]

Од цвета се добија есенција ароматичног мириса, која се препоручује особама које осећају притисак и тежину у грудима и за кардиоваскуларне тегобе. Ослобађа од притиска, јача вољу и поправља расположење. Есенција може да буде у виду спреја, креме или се сипа у воду за купање. [2]

Извори[уреди]

Литература[уреди]