Процион

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Процион
Position Alpha Cmi.png
Позиција Проционa
Положај на небу
Епоха J2000      Равнодневница J2000
Сазвежђе Мали пас
Ректасцензија 07h 39m 18,11950s[1]
Деклинација +05° 13′ 29,9552″[1]
Привидна магнитуда (В) 0,34[2] (A) / 10,7[3] (B)
Карактеристике
Спектрални тип F5 IV–V[2] + DQZ[4]
U−B индекс боја +0,00[5]
B−V индекс боја +0,42[5]
Варијабилни тип suspected[6] (A)
Астрометрија
Радијална брзина (Rv)−3,2[7] km/s
Сопствено кретање (μ) РА: −714,590[1] мас/г
Дек.: −1036,80[1] мас/г
Паралакса (π)284.56 ± 1.26[1] mas
Растојање11,46 ± 0,05 ly
(3,51 ± 0,02 пс)
Апсолутна магнитуда (MV)2,66/13,0[3]
Детаљи
Процион A
Маса1,499±0,031[8] M
Полупречник2,048±0,025[2] R
Луминозност6,93[2] L
Површинска гравитација (log g)3,96[2] цгс
Температура6,530±50[2] K
Металичност [Fe/H]−0,05±0,03[2] dex
Ротација23 days[9]
Ротациона брзина (v sin i)3,16±0,50[2] km/s
Старост1,87±0,13[8] Gyr
Процион B
Маса0,602±0,015[4] M
Полупречник0,012,34±0,000,32[4] R
Луминозност0,00049[10] L
Површинска гравитација (log g)8,0[4] цгс
Температура7,740±50[4] K
Старост1,37[10] Gyr
Орбита[11]
КомпањонПроцион B
Период (P)40,82 г
Велика полуоса (a)4,3″
Ексцентрицитет (e)0,407
Инклинација (i)31,1°
Лонгитуда узлазног чвора (Ω)97,3°
Апсидна епоха (T)1967,97
Аргумент перихела (ω)
(секундарни)
92,2°
Друге ознаке
Elgomaisa, Algomeysa, Antecanis, α Canis Minoris, 10 Canis Minoris, BD+05°1739, GJ 280, HD 37279, HIP 30438, HR 2943, SAO 115756, LHS 233[12]
Референтне базе података
SIMBADThe system
A
B

Процион[13] или алфа Малог пса (лат. α Canis Minoris, α CMi)[14] је спектроскопска двојна звезда, најсјајнија звезда у Малом псу и осма најсјајнија звезда ноћног неба. Назив ове звезде потиче још од Птоломејевог Алмагеста. На старогрчком Προκύων значи „пре пса“, јер излази пре сазвежђа Велики пас и Сиријуса[a], који је — као најсјајнија звезда Великог пса — дуго познат као „Псећа звезда“.[16][17][18]

Процион је од Сунца удаљен свега 11,4 светлосних година, и представља источно теме астеризма Зимски тругао (друга два темена су Сиријус и Бетелгез).[16]

Опсервација[уреди]

Процион (горе лево), Бетелгез (горе десно), и Сиријус (доле) формирају Зимски троугао. Орион је десно.

Процион је обично осма најсветлија звезда на ноћном небу, са кулминацијом у поноћ јануара 14.[19] Она формира један од три врха астеризма Зимског троугла, у комбинацији са Сиријусом и Бетелгезом.[20] Главни период за вечерње посматрање Проциона је током касне зиме на северној хемисфери.[19]

Она има индекс боје од 0,42, а њена нијанса је описана као бледо жута боја.[20]

Двојни систем[уреди]

Сазвежђе Мали пас, чија је најсјајнија звезда Процион.
Процион тренутно напушта главни низ Х-Р дијаграма и улази у фазу субџина.

Чињеницу да је Процион двојна звезда открио је Фридрих Бесел 1844. године, мерењем промене положаја звезде (која се креће око заједничког центра масе са својим пратиоцем). Процион и Сиријус су прве звезде чији је пратилац откривен овом техником, која се данас — захваљујући повећању прецизности инструмената — користи за откривање планета и браон патуљака у орбити око видљивих звезда.[21]:279

Поред ове две, гравитационо везане компоненте, Процион има и оптичког пратиоца (само привидно се налазе на истом делу неба) магнитуде 11,7, удаљеног 122”.[22]

Процион А[уреди]

Примарна компонента (Процион А) је субџин или патуљак, спектралне класе F5, температуре 6530 К и 7 пута луминознији од Сунца. Масе је 1,4 пута веће од масе Сунца, а радијуса 2,1 Сунчевог радијуса. Ротира брзином од 3,2 km/s, тако да му је период ротације 33 дана. Процењене старости око 3 милијарде година, Процион А је при крају фузионисања водоника у хелијум у свом језгру, и постепено прелази стадијум хладнијег и сјајнијег субџина, да би своју еволуцију завршио као бели патуљак.[16]

Осцилације[уреди]

Крајем јуна 2004, канадски орбитални сателитски телескоп МОСТ спровео је 32-дневно истраживање Проциона А. Континуирано оптичко праћење је требало да потврди осцилације сличне сунчевим у његовој сјајности посматраној са Земље и да омогући астеросеизмологију. Осцилације нису откривене и аутори су закључили да је теорију о звезданим осцилацијама можда потребно поново размотрити.[23] Међутим, други су тврдили да је одсуство детекције било у складу са објављеним теренским опсервацијама радијалне брзине осцилација сличних соларним.[24][25]

Фотометријска мерења сателита агенције НАСА Инфрацрвеног истраживача широког поља (WIRE) из 1999. и 2000. године су показала евиденцију гранулације (конвекције близу површине звезде) и осцилације сличне Сунцу.[26] За разлику од МОСТ резултата, варијације видљиве у фотометрији WIRE сателита су биле у складу са мерењима радијалне брзине са тла.

Процион B[уреди]

Процион B је већ ушао у стадијум белог патуљка, а како масивније звезде брже старе, то значи да је своју еволуцију започео као масивнија компонента овог система (са масом процењеном на 2,1 масе Сунца), али је током еволуције одбацио око 75% своје масе, тако да сада има 0,6 маса Сунца. Температура Проциона B је виша од температуре А компоненте и износи 7740 К. Магнитуда Проциона B је 10,82, тако да је преко 15.000 пута слабијег сјаја од примарне компоненте. Луминозност Проциона B износи свега 0,00049 луминозности Сунца, а радијус свега 1,35 радијуса Земље, тако да посматран са Проциона А сија тек неколико пута сјајније него пун Месец посматран са Земље. Средље удаљеност секундарне компоненте од примарне износи 15 АЈ, а креће се између 8,9 и 21 АЈ, а период револуције изности 40,8 година.[16]

Мада се већ 1844. године знало за постојање Проциона B, први га је визуелно посматрао Јохан Шеберле тек 1896. године, због слабог сјаја и мале удаљености од примарне компоненте.[21]:281

Напомене[уреди]

  1. ^ Процион је пре 5000 година излазио око 50 минута пре Сиријуса. Данас, услед прецесије Земљине орбите, Сиријус излази неколико минута пре Проциона.[15]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 van Leeuwen, F. (новембар 2007), „Validation of the new Hipparcos reduction”, Astronomy and Astrophysics, 474 (2): 653—664, Bibcode:2007A&A...474..653V, arXiv:0708.1752Слободан приступ, doi:10.1051/0004-6361:20078357 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 Kervella, P.; et al. (јануар 2004), „The diameter and evolutionary state of Procyon A. Multi-technique modeling using asteroseismic and interferometric constraints”, Astronomy and Astrophysics, 413 (1): 251—256, Bibcode:2004A&A...413..251K, arXiv:astro-ph/0309148Слободан приступ, doi:10.1051/0004-6361:20031527 
  3. 3,0 3,1 Schroeder, Daniel J.; Golimowski, David A.; Brukardt, Ryan A.; Burrows, Christopher J.; Caldwell, John J.; Fastie, William G.; Ford, Holland C.; Hesman, Brigette; Kletskin, Ilona; Krist, John E.; Royle, Patricia; Zubrowski, Richard. A. (фебруар 2000), „A Search for Faint Companions to Nearby Stars Using the Wide Field Planetary Camera 2”, The Astronomical Journal, 119 (2): 906—922, Bibcode:2000AJ....119..906S, doi:10.1086/301227 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Provencal, J. L.; et al. (2002), „Procyon B: Outside the Iron Box”, The Astrophysical Journal, 568 (1): 324—334, Bibcode:2002ApJ...568..324P, doi:10.1086/338769 
  5. 5,0 5,1 Mermilliod, J.-C (1986). „Compilation of Eggen's UBV data, transformed to UBV (unpublished)”. Catalogue of Eggen's UBV data. Bibcode:1986EgUBV........0M. 
  6. ^ Samus, N. N.; Durlevich, O. V.; et al. (2009). „VizieR Online Data Catalog: General Catalogue of Variable Stars (Samus+ 2007–2013)”. VizieR On-line Data Catalog: B/gcvs. Originally published in: 2009yCat....102025S. 1: 02025. Bibcode:2009yCat....102025S. 
  7. ^ Wilson, Ralph Elmer (1953). „General catalogue of stellar radial velocities”. Washington. Bibcode:1953GCRV..C......0W. 
  8. 8,0 8,1 Liebert, James; et al. (мај 2013), „The Age and Stellar Parameters of the Procyon Binary System”, The Astrophysical Journal, 769 (1): 10, Bibcode:2013ApJ...769....7L, arXiv:1305.0587Слободан приступ, doi:10.1088/0004-637X/769/1/7, 7 
  9. ^ Koncewicz, R.; Jordan, C. (јануар 2007), „OI line emission in cool stars: calculations using partial redistribution”, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, 374 (1): 220—231, Bibcode:2007MNRAS.374..220K, doi:10.1111/j.1365-2966.2006.11130.x 
  10. 10,0 10,1 Giammichele, N.; Bergeron, P.; Dufour, P. (април 2012), „Know Your Neighborhood: A Detailed Model Atmosphere Analysis of Nearby White Dwarfs”, The Astrophysical Journal Supplement, 199 (2): 29, Bibcode:2012ApJS..199...29G, arXiv:1202.5581Слободан приступ, doi:10.1088/0067-0049/199/2/29  Age is for the white dwarf stage.
  11. ^ Girard, T. M.; et al. (мај 2000), „A Redetermination of the Mass of Procyon”, The Astronomical Journal, 119 (5): 2428—2436, Bibcode:2000AJ....119.2428G, doi:10.1086/301353 
  12. ^ „PROCYON AB -- Spectroscopic binary”, SIMBAD, Centre de Données astronomiques de Strasbourg, Приступљено 2011-11-23 
  13. ^ "Procyon". Oxford English Dictionary. Oxford University Press. 2nd ed. 1989.
  14. ^ Kunitzsch, Paul; Smart, Tim (2006). A Dictionary of Modern star Names: A Short Guide to 254 Star Names and Their Derivations (2nd rev. изд.). Cambridge, Massachusetts: Sky Pub. ISBN 978-1-931559-44-7. 
  15. ^ Sessions, Larry (3. 3. 2011). „Procyon is the Little Dog Star”. Earthsky Communications Inc. Приступљено 5. 2. 2013. 
  16. 16,0 16,1 16,2 16,3 Kaler, Jim. „Procyion”. Приступљено 5. 2. 2012. 
  17. ^ Ridpath, Ian. „Canis Minor The Lesser Dog”. Star Tales. Приступљено 5. 2. 2013. 
  18. ^ Patrick Moore, ур. (2002). Philip's Astronomy Encyclopaedia. London: Philip's. ISBN 0-540-07863-8. 
  19. 19,0 19,1 Schaaf, Fred (2008), „The Brightest Stars: Discovering the Universe through the Sky's Most Brilliant Stars”, The Astrophysical Journal, John Wiley & Sons, 113: 257, Bibcode:1951ApJ...113....1S, ISBN 047024917X, doi:10.1086/145373, Приступљено 2014-12-28 
  20. 20,0 20,1 Schaaf 2008, стр. 166.
  21. 21,0 21,1 Patrick Moore (2000). The Data Book of Astronomy (на језику: (на језику: енглески)). Бристол: IOP Publishing Ltd. ISBN 0-7503-0620-3. 
  22. ^ Paul Murdin, ур. (2001). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics (на језику: (на језику: енглески)). Institute of Physics Publishing. ISBN 0-7503-0440-5. 
  23. ^ Matthews, Jaymie M.; et al. (2004), „No stellar p-mode oscillations in space-based photometry of Procyon”, Nature, 430 (921): 51—3, Bibcode:2004Natur.430...51M, PMID 15229593, doi:10.1038/nature02671 
  24. ^ Bouchy, François; et al. (2004), „Brief Communications Arising: Oscillations on the star Procyon”, Nature, 432 (7015): 2, Bibcode:2004Natur.432....2B, PMID 15568216, arXiv:astro-ph/0510303Слободан приступ, doi:10.1038/nature03165 
  25. ^ Bedding, T. R.; et al. (2005), „The non-detection of oscillations in Procyon by MOST: Is it really a surprise?”, Astronomy and Astrophysics, 432 (2): L43, Bibcode:2005A&A...432L..43B, arXiv:astro-ph/0501662Слободан приступ, doi:10.1051/0004-6361:200500019 
  26. ^ Bruntt, H.; et al. (2005), „Evidence for Granulation and Oscillations in Procyon from Photometry with the WIRE Satellite”, The Astrophysical Journal, 633 (1): 440—446, Bibcode:2005ApJ...633..440B, arXiv:astro-ph/0504469Слободан приступ, doi:10.1086/462401 

Литература[уреди]

  • Strand, K. Aa. (јануар 1951), „The Orbit and Parallax of Procyon”, Astrophysical Journal, 113: 1, Bibcode:1951ApJ...113....1S, doi:10.1086/145373 
  • Schaaf, Fred (2008). The Brightest Stars: Discovering the Universe through the Sky's Most Brilliant Stars. Hoboken, New Jersey: John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-70410-2. 

Спољашње везе[уреди]

  • Процион у SIMBAD бази података
  • Процион на сајту Sol Station. Садржи детаљне информације, слике и симулације кретања.