Астерија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Астерија
Астерија и Феба на Пергамонском жртвенику
Богиња ноћног прорицања, астрологије и некромантије
Родитељи Кеј и Феба
Браћа и сестре Лето
Потомство Хеката

Астерија (грч. αστερια, што значи „звезда“) је у грчкој митологији била титанка, богиња ноћног прорицања (укључујући пророчанске снове), астрологије и некромантије.[1]

Митологија[уреди]

Била је Кејова и Фебина кћерка, коју је након пада титана прогонио Зевс. Да би избегла његову љубав, претворила се у препелицу, али ју је он сустигао у виду орла, па се она претворила у камен и пала на дно мора. Када је њена сестра Лето тражила острво које Сунце није обасјало, како би се породила, Астерија јој је помогла. Изронила је из морских дубина и постала „острво препелица“ (Ортигија), касније названо Дел, што је још једно име ове богиње.[2] Према Хесиодовој теогонији, она је Персова супруга и Хекатина мајка. Цицерон ју је прогласио Херакловом мајком, кога је добила са Зевсом.[3]

У уметности[уреди]

Приказивана је на античким вазама у Атини, заједно са Аполоном, Артемидом и Лето.[1]

Други ликови[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 theoi.com: Asteria
  2. Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Greek Myth Index: Asteria
  4. theoi.com: Astris
  5. Greek Myth Index: Teucer