Криј
| Криј | |
|---|---|
| Породица | |
| Потомство | Астреј, Палант и Персеј |
| Родитељи | Уран и Геја |
| Породица | Тетија, Хронос, Реја, Теја, Хиперион, Темида, Океан, Мнемосина, Кеј, Феба, Јапет, Киклопи и Хекатонхири |
У грчкој митологији, Криј (старогрчки: Κρεῖος[1] или Κριός, Kreios/Krios) је један од Титана према листи у Хесиодовој Теогонији, син је бога неба Урана и Геје богиње земље.
Као најмање индивидуализован међу Титанима, [2] био је срушен у Титаномахији. М. Л. Вест сугерише како је Хесиод допунио основну групу Титана — додајући три фигуре из панхеленске традиције из Делфија: Кеја, и Фебе, чије име је преузео Аполон са пророчицама, и Темиде.[3] Међу могућим даљим допунама групе Титана био је Криј, који је према Хесиоду био отац Персеја и деда Хекати. Према Весту, Хесиод је био " ентузијаста евангелиста ".
Етимологија[уреди | уреди извор]
Иако је "криос" био и древна грчка реч за "ован", Титанова позиција у грчком подземном свету није означавала класичну повезаност са савежђем Овна. Ован је прво видљиво сазвежђе на небу у пролећној сезони, и означавао је почетак нове године у древном грчком календару.
Родослов[уреди | уреди извор]
Заједно са Еурибијом, ћерком Геје и Понта, родитељ је Астреју, Паланту и Персеју. Спајањем Астреја са Еос, богињом Зоре, рођен је Зефир, бог западног ветра.
| Кријово породично стабло [4] |
|---|
Митологија[уреди | уреди извор]
Криј је вероватно прикључен листи Титана како би употпунио десетогодишњу борбу са дванаест олимпских богова[9] у Титаномахији, али без специфичне улоге у борби. Када је рат изгубљен, Криј је протеран заједно са осталим Титанима у још нижи подземни свет од Хадов који се зове Тартар.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Etymology uncertain: traditionally considered a variation of κρῑός "ram"; the word κρεῖος was also extant in Ancient Greek but only in the sense of "type of mussel" [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2012)[2][мртва веза].
- ^ "About the other siblings of Kronos no close inquiry is called for," observes Friedrich Solmsen, in discussing "The Two Near Eastern Sources of Hesiod", Hermes 117.4 (1989:413–422) p. 419. "They prove useful for Hesiod to head his pedigrees of the gods", adding in a note "On Koios and Kreios we have to admit abysmal ignorance."
- ^ M.L. West, "Hesiod's Titans," The Journal of Hellenic Studies 105 (1985), pp. 174–175.
- ^ Хесиод, Теогонија 132–138, 337–411, 453–520, 901–906, 915–920; Caldwell, pp. 8–11, tables 11–14.
- ^ Иако обично кћерка Хипериона и Теје, у Хесиодовој Теогонији 371–374, у Хомерским Химнама по Хермесу (4), 99–100, Селена је кћерка Паланта, сина (иначе непознатог) Мегамедеса.
- ^ Према Хесиодовој Теогонији 507–511, Климена, једна од Океанида, кћерка Океана и Теје, и Хесиодовој Теогонији 351, била је мајка Јапетових синова Атласа, Менетија, Прометеја, и Епиметеја, док према Библиотеки (Псеудо-Аполодор]], 1.2.3, друга Океанида, Азија била је мајка Јапетових синова.
- ^ Према Платоновом делу Критији, 113d–114a, Атлас је син Посејдона и смртнице Клеите.
- ^ У Есхиловом делу Оковани Прометеј 18, 211, 873 (Sommerstein, pp. 444–445 n. 2, 446–447 n. 24, 538–539 n. 113) Прометеј је син Темиде.
- ^ About.com's Ancient/Classical History section Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јун 2011); Хесиод, Теогонија 617-643: "So they, with bitter wrath, were fighting continually with one another at that time for ten full years, and the hard strife had no close or end for either side..."
| Нормативна контрола: Људи |
|---|
