Јапет (митологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Јапет је у грчкој митологији био један од титана, син Неба и Земље и Хронов брат. Био је ожењен Океанидом Клименом, са којом је имао четири сина: Прометеја, Епиметеја, Атланта и Менетија. Као његова деца се помињу и Буфаг и Анхијала. Јапет се може сматрати богом пролазности људског живота. Његови синови, Прометеј и Епиметеј су представљени као створитељи човечанства и других смртних бића.[1]

Митологија[уреди]

Криј, Кеј, Хиперион и Јапет су били постављени на четири стране света где су држали небо, односно свог оца Урана, док је Хрон, скривен у самом центру, кастрирао свог оца. У овом миту, Јапет и његова три брата симболизују четири стуба које се појављују у блискоисточној космогонији и који држе небо и земљу раздвојене. Јапет је при томе био без сумње стуб запада, на позицији која је касније припала његовом сину Атласу који је за казну добио да придржава небо[1], када су титани изгубили рат од Олимпљана. Зевс је казнио и Јапета, тако што га је бацио или у Тартар или испод острва Инариме, где у бесу бљује пламен и чека на своју освету.[2]

Извори[уреди]

  1. ^ а б theoi.com: Iapetus, Приступљено 4. 5. 2013.
  2. ^ Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.