Баиле Херкулане
| Баиле Херкулане Băile Herculane | |
|---|---|
 Поглед на град | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Румунија |
| Округ | Караш-Северин |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 4.433 [1] |
| Агломерација | 5.008 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 52′ 43″ С; 22° 24′ 51″ И / 44.878611° С; 22.414167° И |
| Апс. висина | 168 m |
  Баиле Херкулане Баиле Херкулане на мапи Румуније | |
| Веб-сајт | |
| primaria.baile-herculane.ro | |
Баиле Херкулане (рум. Băile Herculane) град је и бањско лечилиште у округу Караш-Северин у Румунији.
Географија[уреди | уреди извор]
.JPG)
Баиле Херкулане се налази у југоисточном делу округа Караш-Северин и припада географском региону Баната. Град је смештен у долини реке Черне, окруженој западним карпатским планинама Черна на истоку и Мехединци на западу. У Черну се низводно од града улива Бела река, односно 18 километара узводно од ушћа Черне у Дунав.
Најближа већа насеља су Мехадија која је удаљена 11 километара и Топлец 13 километара. Од окружног седишта Решице удаљена је 125 km. Планина Мехединци одваја град од олтенских села на истоку и чини природну градницу између Баната и Олтеније. Надморска висина града је 168 метара.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Херкулова Бања се први пут помиње 153. године нове ере у време Римљана. Термалне изворе и њихова лековита својства открило је и прво користило локално становништво. Бања је била позната широм земље и њени термоминерални извори су били веома цењени од стране аристрократије античког Рима, а за заштитника бање сматрао се Херкул због чега бања и носи такав назив до данашњег дана.
Након Пожаревачког мира 1718. године, почиње период реконструкције и модернизације бање. Године 1736. генерал Анреас вон Хамилтон који је постављен од стране цара Карла VI да управља Банатом, обнавља бању и њено постојање приписује Херкулу, Хигији и Ескулапу. Током времена бању су посетиле познате личности тог доба као што су цар Јозеф II, цар Франц I и царица Каролина, цар Франц Јозеф и царица Елизабета. Цар Франц Јозеф је Херкулову Бању описивао као „најлепше одмаралиште на континенту”, а царица Елизабета звана Сиси је у свом дневнику забележила природне лепоте тог краја.
1896. године значајне политичке личности тог доба, аустријски цар Франц Јозеф, румунски краљ Карол I и српски краљ Александар I Карађорђевић, састали су се у комплексу казина на свечаном ручку поводом отварања Сипског канала.[3]
Становништво и насеља[уреди | уреди извор]
Баиле Херкулане је на попису 2011. године имала 5.008 становника, за 1.011 (16,80%) мање од претходног пописа 2002. године када је било 6.019 становника. Већину становништва чине Румуни.
Град Баиле Херкулане поред самог градског насеља Баиле Херкулане обухвата и насеље Печинишка.
| Насеље | Изворни назив | Бр. ст. (2002)[5] | Бр. ст. (2011)[1] |
|---|---|---|---|
| Баиле Херкулане | Băile Herculane | 5.396 | 4.433 |
| Печинишка | Pecinișca | 623 | 575 |
| Град Баиле Херкулане | Oraș Băile Herculane | 6.019 | 5.008 |
Побратимљени градови[уреди | уреди извор]
Вадул луј Вода, Молдавија
Велико Градиште, Србија- Жагубица, Србија
Монтегрото Терме, Италија
Тласкала, Мексико
Галерија[уреди | уреди извор]
Железничка станица
Нептуново купатило
Казино
Херкулов трг
Статуа Херкула
Црква
Лековити извори
Вила Елизабета
Римокатоличка црква
Камени мост
Таваница Нептуновог купатила
Планина изнад града
Комплекс Казина
Биста генерала Николаја Викола
.JPG)
.jpg)
.JPG)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Populaţia stabilă pe judeţe, municipii, oraşe şi localităti componenete la RPL_2011”. recensamantromania.ro. Приступљено 04. 03. 2023.
- ^ „Băile-Herculane - Localizare”. primaria.baile-herculane.ro (на језику: румунски). Приступљено 04. 03. 2023.
- ^ „Băile-Herculane - Istoric”. primaria.baile-herculane.ro (на језику: румунски). Приступљено 04. 03. 2023.
- ^ „Етнички састав Румуније према попису из 2011.”. Institutul Național de Statistică (на језику: румунски).
- ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány. Приступљено 04. 03. 2023.
