Барбара Стил
Барбара Стил | |||||
---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||
Пуно име | Барбара Стил | ||||
Надимци | „краљица вриска” | ||||
Датум рођења | 29. децембар 1937. | ||||
Место рођења | Беркенхед, Енглеска, Уједињено Краљевство | ||||
Држављанство | британско | ||||
Универзитет | Сорбона | ||||
Занимање | глумица, филмска продуценткиња | ||||
Породица | |||||
Супружници | Џејмс По (1969—1978) | ||||
Деца | Џонатан Џексон По | ||||
Рад | |||||
Активни период | 1958—садашњост | ||||
Жанрови | хорор | ||||
Битне улоге | Принцеза Катја Вајда у Црној недељи Елизабет Медина у филму Јама и клатно Глорија Морин у филму Осам и по | ||||
Веза до IMDb-а | |||||
|
Барбара Стил (енгл. Barbara Steele; рођена 29. децембра 1937. у Беркенхеду, Чешир) енглеска је глумица и филмска продуценткиња. Због улога у бројним хорор филмовима током 1960-их постала је препознатљива као једна од првих „краљица вриска”.[1] Улога којом се пробила у хорор жанру је лик Асе и принцезе Катје Вајде у готичком хорору Марија Баве, Црна недеља (1960).
Тумачила је и једну од главних улога у италијанској драми Федерика Фелинија, Осам и по (1963). За улогу у мини-серији Рат и сећање добила је Награду Еми за ударне термине.
Након вишегодишње паузе, вратила се глуми главном улогом у хорору Соба лептира из 2012.
Године 2017. примљена је у Фангоријину хорор кућу славних и уз Линеу Квигли, Хедер Лангенкамп, Џејми Ли Кертис, Сигорни Вивер и Данијелу Харис постала једина глумица којој је то пошло за руком.[2]
Приватни живот
[уреди | уреди извор]Стил је рођена у Беркенхеду, у грофовији Чешир. Студирала је уметност на Универзитету у Лондону и Сорбони.[3] Била је удата за америчког сценаристу Џејмса Поа.[4] Венчали су се 1969. и развели девет година касније. Из брака са Поом, Барбара има сина Џонатана.
Каријера
[уреди | уреди извор]Стил је започела каријеру споредном улогом у комедији Хардија Кригера, Вољени нежења. После неколико мањих улога, добила је прилику да тумачи главног лика у италијанском хорору Марија Баве, Црна недеља (1960). Њен глумачки перформанс је наишао на мноштво позитивних критика и отворио јој пут ка новим улогама.[5] Наредне године, у пару са Винсентом Прајсом тумачила је главну улогу у хорору Роџера Кормана Јама и клатно, рађеном по истоименој причи Едгара Алана Поа.
Имала је једну од водећих улога у прослављеној комичној драми Федерика Фелинија, Осам и по (1963). Тумачила је главну протагонисткињу у Дугој коси смрти, која је постала хорор филм са највећом зарадом у 1964. години.[6]
До краја 1960-их, имала је главне улоге у још неколико хорора, међу којима се издвајају Љубавници из загробног живота (1965) и Проклетство гримизног олтара (1968), у ком јој је партнер био Кристофер Ли.
Током 1970-их најзначајније улоге имала је у телесном хорору Дејвида Кроненберга, Дрхтаји (1975) и у Пирани (1978) Џоа Дантеа.
У периоду 1980-их и 1990-их појављивала се само у мини-серијама, од којих јој је најважнија улога Елзе у Рату и сећању (1988), за коју је награђена Емијем за ударне термине.
Након више од 20 година паузе, вратила се глуми главном улогом у још једном хорору, Соба лептира (2012). Поред ње, у филму су глумиле и друге познате „краљице вриска”, као што су: Ерика Лирсен, Хедер Лангенкамп, Ејдријан Кинг и Камил Китон. Имала је споредну улогу у драми Изгубљена река (2014), која је премијерно приказана на Филмском фестивалу у Кану.
У анимираној ТВ серији Кеслванија (2020) позајмила је глас Миранди.
Филмографија
[уреди | уреди извор]Улоге Барбаре Стил
| ||||
Година |
Српски назив |
Изворни назив |
Улога |
Напомена
|
---|---|---|---|---|
1959. | Горе, доле | Upstairs and Downstairs | Мери | |
1960. | Пламтећа звезда | Flaming Star | Розалин Пирс | |
1960. | Црна недеља | La maschera del demonio | Аса Вајда, принцеза Катја Вајда | [7] |
1961. | Алфред Хичкок представља | Alfred Hitchcock Presents | Филис | ТВ серија |
1961. | Јама и клатно | The Pit and the Pendulum | Елизабет Бернард Медина | [8] |
1962. | Ужасни доктор Хичкок | The Horrible Dr. Hichcock | Синтија | [9][9] |
1963. | Осам и по | 8½ | Глорија Морин | |
1963. | Дух | Lo Spettro | Маргарет | [10] |
1964. | Дуга коса смрти | I lunghi capelli della morte | Хелен / Мери Карнштејн | [10] |
1965. | Љубавници из загробног живота | Amanti d'oltretomba | Муријел | [11] |
1966. | За љубав и злато | L'armata Brancaleone | Теодора | [12][13] |
1968. | Проклетство гримизног олтара | Curse of the Crimson Altar | Лавинија Морли | [14] |
1975. | Дрхтаји | Shivers | Бетс | [15] |
1978. | Пирана | Piranha | др Менгерс | [16] |
1988. | Рат и сећање | War and Remembrance | Елза Мекмахон | мини-серија, Награда Еми за ударне термине |
1991. | Мрачне сенке | Dark Shadows | Џулија Хофман | мини-серија |
2012. | Соба лептира | The Butterfly Room | Ен | [17][18] |
2014. | Изгубљена река | Lost River | бака | [19][20] |
2020. | Кеслванија | Castlevania | Миранда | ТВ серија, глас |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ (језик: енглески) „Barbara Steele: the accidental scream queen”. Гардијан. 21. јул 2011. Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ (језик: енглески) „Barbara Steele — Awards”. IMDb. Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ Frank 1982, стр. 175.
- ^ „Barbara Steele”. Британски филмски институт. Архивирано из оригинала 15. 1. 2009. г. Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ (језик: енглески) „Црна недеља”. www.nypl.org. 28. 10. 2017. Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ „The Long Hair of Death (1964)”. the-Википедија.
- ^ Curti 2015, стр. 37.
- ^ „The Pit and the Pendulum”. American Film Institute. Архивирано из оригинала 3. 4. 2014. г. Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ а б Curti 2015, стр. 68.
- ^ а б Curti 2015, стр. 124.
- ^ Curti 2015, стр. 143.
- ^ „Release”. Британски филмски институт. Архивирано из оригинала 2. 9. 2011. г. Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ „Cast”. Британски филмски институт. Архивирано из оригинала 3. 9. 2011. г. Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ „The Crimson Cult”. Амерички филмски институт. Архивирано из оригинала 2. 4. 2014. г. Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ „Parasite Murders”. Collections Canada. 12. 5. 2015. Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ „Piranha]”. Амерички филмски институт. Архивирано из оригинала 03. 4. 2014. г. Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ „Butterfly Room (The)”. BIFFF Official Website. Brussels International Fantasy Film Festival. Архивирано из оригинала 3. 4. 2012. г.
- ^ Newman, Kim (12. 12. 2012). „The Butterfly Room”. Screen Daily. Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ „Lost River”. Кански филмски фестивал. Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ „Inside Ryan Gosling's 'Lost River' Premiere in Cannes (Photos)”. The Wrap. 20. 5. 2014. Приступљено 23. 4. 2020.
Литература
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Барбара Стил на сајту IMDb (језик: енглески)
- Барбара Стил на сајту AllMovie (језик: енглески)
- Снимак Барбаре Стил из филма „Дворац кошмара”