Слатинска Бања

Слатинска Бања
Слатинска Бања.JPG
Слатинска Бања: пејзаж
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаЧачак
Географске карактеристике
Координате43° 57′ 20″ СГШ; 20° 23′ 14″ ИГД / 43.9556° СГШ; 20.3872° ИГД / 43.9556; 20.3872Координате: 43° 57′ 20″ СГШ; 20° 23′ 14″ ИГД / 43.9556° СГШ; 20.3872° ИГД / 43.9556; 20.3872
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина275 м
Слатинска Бања на мапи Србије
Слатинска Бања
Слатинска Бања
Слатинска Бања на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаČA

Слатинска Бања се налази у селу Слатина код Чачка.

Положај[уреди | уреди извор]

Слатинска бања има изузетно повољан географски положај. Бања се налази у подножју планине Јелице, на десној обали реке Западне Мораве. Од Чачка је удаљена 17 км. Бањом протиче бањска река - Даћинац на којој се налази термална зона, где су и термални извори лековите минералне воде. Надморска висина на којој се налази Слатинска бања износи 275 м.

Природни лековити фактори[уреди | уреди извор]

На основу хемијских анализа вода Слатинске Бање садржи сумпорводоника више него остале бање у Србији. Хемијску анализу извршила је 1957. и 1958. године стручна комисија Института за медицинску хидрологију и климатологију Медицинског факултета из Београда.

Воде Слатинске Бање спадају у ред хладних сумпорних вода, које имају карактер слабих алкално-солиничних вода. Чине је следећи елементи: калијум, литијум, рубидијум, стронцијум, цезијум, баријум и фосфор. Ово је само информативна анализа, јер је за комплетнију анализу потребно више од 1л воде (3-5л), како би на основу потпуније анализе Слатинска бања дошла у ред сумпорних лековитих вода.

Температура минералне воде Слатинске бање износи 16,8 °C. Слатинска Бања се препоручује за лечење пре свега кожних обољења и реуматизма при чему је неопходно вршити догревање воде у купатилима.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

У близини Слатинске Бање налази се непокретно културно добро Сеоски чардак, који је проглашен за споменик културе.

Спољашњи извори[уреди | уреди извор]