Брестовачка бања
Брестовачка бања | |
|---|---|
 Ресторан у Брестовачкој бањи | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Борски |
| Град | Бор |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 04′ 00″ С; 22° 03′ 00″ И / 44.066667° С; 22.0500° ИКоординате: 44° 04′ 00″ С; 22° 03′ 00″ И / 44.066667° С; 22.0500° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 385 м |
.svg)  Брестовачка бања Брестовачка бања на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 19229 |
| Позивни број | 030 |
| Регистарска ознака | BO |
Брестовачка бања је бања у источној Србији. Налази се близу села Брестовац код Бора. Бања се налази на надморској висини од 385 метара.[1] Kлима је умерено-континентална. Некадашња вулканска активност и сложен геолошки сасатав терена условили су појаву термоминералних извора.
Температура воде је 32-40 °C. У води има калијума, калцијума, натријума, магнезијума, хлора, јода, сулфата, карбоната и др. Природне олигоминералне лековите воде Брестовачке бање успешно се користе на више начина: пијењем, испирањем, орошавањем, аеросолом, купањем, а у физикалној терапији служе и као помоћна лековита средства медикаментима.
У бањи се налази конак Kнеза Милоша, из 1837. године, турски хамам и рестаурирано старо купатило.
Традиционално се у августу месецу сваке године (од 2007. године) одржава туристичка манифестација Дани Брестовачке бање[2].
Историја[уреди | уреди извор]
Брестовачка бања спада у најстарије бање у Србији, собзиром да су за њу знали још Византинци и стари Римљани. Користили су је и Турци као илиџу – бању.
Својевремено хемијску анализу узорака воде Брестовачке бање обрадио је у Беч доктор Хрушауер. О лековитим својствима воде ове бање надалеко се прочуло. Сигмунд Аугуст Волфган Хердер је воду у Брестовачкој бањи упоређивао са далеко познатим бањама Швајцарске и Тирола.
Године 1834. направљен је запис у стени о боравку кнегиње Љубице Обреновић назван још и „Љубичин камен“. Она је често посећивала бању са својим синовима. Бању су још посећивали: Јеврем Обреновић, брат кнеза Милоша и Милутин Петровић, брат хајдук Вељка Петровића.
Између 1835. и 1837. године гради се конак кога подиже књаз Милош. Била је то скромна зграда правоугаоног облика, кров покривен „ћерамидом“, са гредама од храстовине на угловима. У основи, изузетно једноставна грађевина. Кнез Милош је долазио повремено у конак ради лечења реуме. Једино на чему је инсистирао, били су мир и тишина. Волео је дуге шетње до околних изора[3].
Конак кнеза Милоша је рестауриран 1970. године када постаје музеј под називом „Брестовачка Бања у доба кнеза Милоша“[4].
Године 1856. кнез Александар Карађорђевић подиже „Кнежев дворац“ у близини Милошевог конака и турског купатила. Дворац је грађен у раскошнијем стилу од конака кнеза Милоша. Била је то двоспратна зграда зидана по узору на градску архитектуру. Имала је салу са балконом и четири собе на горњем спрату. Кнез је у бању долазио искључиво лети, када би време проводио у купању, одмору и лову на дивљач којом је бања тада била богата. Начин живота у дворцу је био уређен по угледу на европске дворове тог времена.
Поред грађевина које су подигли српски владари, било је и грађевина намењених бесплатном боравку и лечењу сиромашних болесника. Први бањски лекар био је Стеван Мачај[5]. Треба рећи да се 1905. године у бањи лечио и краљ Петар I Карађорђевић, који је саградио купатило које се и данас користи.
Према Хердеру, пет извора који истичу из пукотина у стенама дају у једној минути 9,5 кубних метара воде. Извори су сваки за себе богати сумпором и магнезијумом, солима угљеничне киселине итд. По свом богатом хемијском садржају, професор Панчић ставља изворе у Брестовачкој Бањи испред свих српских и одмах иза карлсбадских извора.
Види још[уреди | уреди извор]
Галерија[уреди | уреди извор]
- Брестовачка Бања
Улазак у Бању
Конак Кнеза Милоша (1837)
Један од лековитих извора
Купатила (1906)
Купатила улаз
Дворац кназа Александра Карађорђевића (1856)
Конак Кнеза Милоша (1837)
Турско купатило, хамам
Дани бање 2021, Златне руке
Дани бање 2021, Сплет влашких кола
Дани бање 2021, КУД Бор, староградске игре
Дани бање 2021, Инсценација доласка барона Хердера
Хамам
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Брестовачка Бања, Приступљено 27. 10. 2016.
- ^ „Дани Брестовачке бање”. Приступљено 12. 2. 2022.
- ^ Брестовачка бања (1997), Зборник радова са научног скупа природа Брестовачке бање (Уредник Стеван М. Станковић), Бор, Туристичка организација.
- ^ Брестовачка Бања балнеолошки центар дуге традиције од Кнеза Милоша до данас (1999), (Уредник Стеван М. Станковић), Бор, Туристичка организација.
- ^ Брестовачка бања од др. Стевана Мачаја, Српски архив за целокупно лекарство (одељак први књига десета). Београд, електронска обрада Завичајни фонд Народне библиотеке Бор: Српско лекарско друштво. 1888.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Стеван М. Станковић Писана реч о бањама Србије - ГЛОБУС 37-38 – часопис за методолошка и дидактичка питања географије.
- Брестовачка бања има данас изглед сасвим модерне бање („Политика”, 7. јул 1940)
- https://www.deutsche-biographie.de/sfz29940.html ()
