Брестовачка Бања

С Википедије, слободне енциклопедије
Брестовачка бања
Konak kneza Miloša u Brestovačkoj Banji 01.JPG
Конак кнеза Милоша у Брестовачкој бањи
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБорски
ГрадБор
Географске карактеристике
Координате44° 04′ 00″ СГШ; 22° 03′ 00″ ИГД / 44.066667° СГШ; 22.0500° ИГД / 44.066667; 22.0500Координате: 44° 04′ 00″ СГШ; 22° 03′ 00″ ИГД / 44.066667° СГШ; 22.0500° ИГД / 44.066667; 22.0500
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина385 м
Брестовачка бања на мапи Србије
Брестовачка бања
Брестовачка бања
Брестовачка бања на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број19229
Позивни број030
Регистарска ознакаBO

Брестовачка бања је бања у источној Србији. Налази се близу села Брестовац код Бора. Бања се налази на надморској висини од 385 метара.[1] Kлима у је умерено-континентална. Некадашња вулканска активност и сложен геолошки сасатав терена условили су појаву термоминералних извора.

Температура воде је 32-40 °C. У води има калијума, калцијума, натријума, магнезијума, хлора, јода, сулфата, карбоната и др. Природне олигоминералне лековите воде Брестовачке бање успешно се користе на више начина: пијењем, испирањем, орошавањем, аеросолом, купањем, а у физикалној терапији служе и као помоћна лековита средства медикаментима.

У бањи се налази конак Kнеза Милоша, из 1837. године, турски хамам и рестаурирано старо купатило.

Традиционално се у августу месецу сваке године (од 2007. године) одржава туристичка манифестација Дани Брестовачке бање[2].

Историја[уреди | уреди извор]

Брестовачка бања спада у најстарије бање у Србији, собзиром да су за њу знали још Византинци и стари Римљани. Користили су је и Турци као илиџу – бању.

Својевремено хемијску анализу узорака воде Брестовачке бање обрадио је у Беч доктор Хрушауер. О лековитим својствима воде ове бање надалеко се прочуло. Сигмунд Аугуст Волфган Хердер је воду у Брестовачкој бањи упоређивао са далеко познатим бањама Швајцарске и Тирола.

Године 1834. направљен је запис у стени о боравку кнегиње Љубице Обреновић назван још и „Љубичин камен“. Она је често посећивала бању са својим синовима. Бању су још посећивали: Јеврем Обреновић, брат кнеза Милоша и Милутин Петровић, брат хајдук Вељка Петровића.

Између 1835. и 1837.године гради се конак кога подиже књаз Милош. Била је то скромна зграда правоугаоног облика, кров покривен „ћерамидом“, са гредама од храстовине на угловима. У основи, изузетно једноставна грађевина. Кнез Милош је долазио повремено у конак ради лечења реуме. Једино на чему је инсистирао, били су мир и тишина. Волео је дуге шетње до околних изора[3].

Конак кнеза Милоша је рестауриран 1970. године када постаје музеј под називом „Брестовачка Бања у доба кнеза Милоша“[4].

Године 1856. кнез Александар Карађорђевић подиже „Кнежев дворац“ у близини Милошевог конака и турског купатила. Дворац је грађен у раскошнијем стилу од конака кнеза Милоша. Била је то двоспратна зграда зидана по узору на градску архитектуру. Имала је салу са балконом и четири собе на горњем спрату. Кнез је у бању долазио искључиво лети, када би време проводио у купању, одмору и лову на дивљач којом је бања тада била богата. Начин живота у дворцу је био уређен по угледу на европске дворове тог времена.

Поред грађевина које су подигли српски владари, било је и грађевина намењених бесплатном боравку и лечењу сиромашних болесника. Први бањски лекар био је Стеван Мачај[5]. Треба рећи да се 1905. године у бањи лечио и краљ Петар I Карађорђевић, који је саградио купатило које се и данас користи.

Према Хердеру, пет извора који истичу из пукотина у стенама дају у једној минути 9,5 кубних метара воде. Извори су сваки за себе богати сумпором и магнезијумом, солима угљеничне киселине итд. По свом богатом хемијском садржају, професор Панчић ставља изворе у Брестовачкој Бањи испред свих српских и одмах иза карлсбадских извора.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Брестовачка Бања, Приступљено 27. 10. 2016.
  2. ^ „Дани Брестовачке бање”. Приступљено 12. 2. 2022. 
  3. ^ Брестовачка бања (1997), Зборник радова са научног скупа природа Брестовачке бање (Уредник Стеван М. Станковић), Бор, Туристичка организација.
  4. ^ Брестовачка Бања балнеолошки центар дуге традиције од Кнеза Милоша до данас (1999), (Уредник Стеван М. Станковић), Бор, Туристичка организација. 
  5. ^ Брестовачка бања од др. Стевана Мачаја, Српски архив за целокупно лекарство (одељак први књига десета). Београд, електронска обрада Завичајни фонд Народне библиотеке Бор: Српско лекарско друштво. 1888. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Хамам