Билибино
Изглед
Билибино Билибино | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Далекоисточни |
Аутономни округ | Чукотски аутономни округ |
Статус града | 1993 |
Стара имена | Каральваам (до 1956) |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 5.640 |
— густина | 254,63 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 68° 03′ С; 166° 27′ И / 68.05° С; 166.45° И |
Временска зона | UTC+12 |
Апс. висина | 270 m |
Површина | 22,15 km2 |
Остали подаци | |
Позивни број | +7 42738 |
ОКАТО код | 77209501 |
Веб-сајт | |
www.bilibino.com/ |
Билибино (рус. Билибино) град је у Русији, у Чукотском аутономном округу. Центар је Билибинског рејона. Утемељен је 1955. године, а градом је признат 28. јуна 1993. године. Град се налази 653 km од Анадира.
10. фебруара 1956. било преименовано у Билибино, у част првог откривача «Златне Колиме» — геолога Јурија Билибина (Юрий Билибин). Добија се злато.
Поред града се налази Билибинска нуклеарна електрана (почела са радом 1976), која има електричну снагу од 48 MW.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело становника, (%) више него 2002.
1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
---|---|---|---|---|---|
635 | 10.693 | 12.711 | 15.558[1] | 6.181[2] | 5.506 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.