Блажуј (Илиџа)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Блажуј
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Федерација БиХ
Општина Илиџа
Становништво
Становништво
Географске карактеристике
Координате 43°50′28″ СГШ; 18°15′29″ ИГД / 43.84111° СГШ; 18.25806° ИГД / 43.84111; 18.25806Координате: 43°50′28″ СГШ; 18°15′29″ ИГД / 43.84111° СГШ; 18.25806° ИГД / 43.84111; 18.25806
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Блажуј на мапи Босне и Херцеговине
Блажуј
Блажуј

Блажуј је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Илиџа које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело становника.

Географија[уреди]

Блажуј се налази на самом ободу Сарајевског поља.

Историја[уреди]

Блажуј је од распада Југославије до прољећа 1996. године био у саставу општине Српска Илиџа у Републици Српској. У овом периоду се у Блажују налазила ратна болница Републике Српске. Ратна болница Жица је основана у октобру 1992. године Догађаји у ратној болници Жица и Блажују током овог периода су детаљно описани у Дневнику ратног хирурга Миодрага Лазића, који је у овој болници радио до њеног затварања.[1]

Култура[уреди]

Храм Светог Саве у Блажују[уреди]

У Блажују се налази храм Српске православне цркве посвећен Светом Сави. За њену градњу послало је 1897. године "Добротворно словенско друштво" из Петрограда, 3000 рубљи прилога.[2] Црква у Блажују је завршена 1897. године, а 21. септембра је осветио митрополит Николај Мандић. Годину дана након освећења у цркву су пренесени посмртни остаци митрополита Георгија Николајевића. Пренос посмртних остатака започео је у суботу 19. септембра 1898. године. Сутрадан, 20. септембра, у 12 часова спуштен је ковчег у нову гробницу у цркви у Блажују.[3] На преносу посмртних остатака у Блажујску цркву био је присутан и члан Француске академије из Париза Анатол Лероа-Болије.[4] Године 1925. храм су два пута посјетили краљ Александар I Карађорђевић и краљица Марија Карађорђевић.[4] Црква и парохијски дом су гранатирани 1992. године а обновљени 1999.[4][5] Обновљени храм је освештао митрополит Николај Мрђа 10. октобра 1999.[4]

Скрнављење храма[уреди]

Храм Светог Саве је од 1996. када је Блажуј ушао у састав Федерације БиХ био врло често мета националнистичких напада.[6] У ноћи између 1. и 2. јуна двојица Бошњака су оскрнавили храм графитима на којима је писало „Џихад“, „Марш у Србију“, „Један је Алах“, „Алах екбер“, „Турска“ и друге увриједљиве поруке. Починиоци овога дјела су ухапшени и осумњичени за изазивање националне, расне и вјерске мржње, раздора и нетрпељивости.[6]

Споменик[уреди]

У порти храма Светог Саве у Блажују се налази споменик Србима које је аустроугарска војска стрељала 1916. године.[4] У самом храму се налази надгробна плоча на гробници митрополита Ђорђа Николајевића на којој стоји натпис „Гробница Ђорђа Николајевића српско-православног Архиепископа и Митрополита Дабробосанског — Рођен у Јаску 20. IV 1807. године, умро у Сарајеву 8. II 1896. године“.[3]

Становништво[уреди]

Српско становништво и свештенство су Блажуј напустили након потписивања Дејтонског споразума од стране Републике Српске када је Блажуј припао Федерацији БиХ.[5]

Националност[7] 1991.
Срби 1.870
Муслимани 338
Југословени 144
Хрвати 88
остали и непознато 48
Укупно 2.488
Националност[7] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 900 848 710
Југословени 124 16 16
Муслимани 117 120 55
Хрвати 96 122 157
Албанци 33 1 7
Црногорци 8 10 18
Роми 8
Словенци 3
Мађари 2 1 1
Македонци 1
остали и непознато 16 7 6
Укупно ' 1.305 1.125 973
Националност[7] 1953. 1948.
Срби 2.580 1.473
Југословени неопредијељени 420
Хрвати 356 16
Словенци 6
Црногорци 2
Македонци 11
Чеси 1
Руси 1
Русини и Украјинци 6
остали Словени 4
остали несловени 11
неопредијељени 1
Укупно 3.398 1.495
Демографија[7]
Година Становника
1961. 973
1971. 1.125
1981. 1.305

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Дневник ратног хирурга (Книн 1991 — Српско Сарајево 1995), аутор: Миодраг Лазић, издавач: Српска новинска агенција СРНА, Српско Сарајево (1996) (на језику: српски)
  2. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1897. године
  3. 3,0 3,1 Српска православна црква: Митрополија дабробосанска: Георгије Николајевић (1807-1896): Посљедњи дани и смрт (на језику: српски)
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Српска православна црква: Митрополија дабробосанска: Архијерејско намјесништво сарајевско: Парохија у Блажују (на језику: српски)
  5. 5,0 5,1 Слободан Милеуснић (1997). „Духовни геноцид: Преглед порушених, оштећених и обесвећених цркава, манастира и других црквених објеката у рату 1991–1995 (1997)”. Српска православна црква. 
  6. 6,0 6,1 „Гимназијални оскрнавили храм Светог Саве у Блажују”. РТРС. 8. 6. 2011. 
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди]

  • Дневник ратног хирурга (Книн 1991 — Српско Сарајево 1995), аутор: Миодраг Лазић, издавач: Српска новинска агенција СРНА, Српско Сарајево (1996) ISBN 86-7292-001-5 ISBN 978-86-7292-001-7 [1] (на језику: српски)

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]