Миодраг Лазић (хирург)

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Миодраг Лазић
Miodrag Lazić.jpg
Миодраг Лазић
Датум рођења(1955-05-31)31. мај 1955.
Место рођењаЗемун, Београд
  ФНР Југославија
Датум смрти14. април 2020.(2020-04-14) (64 год.)
Место смртиНиш
  Србија

Миодраг Лазић (Београд, 31. мај 1955Ниш, 14. април 2020) био је српски примаријус, хирург и књижевник.[1] Био је годину дана ратни хирург добровољац у Републици Српској Крајини (јуни 1991 — јули 1992) и Републици Српској (сеп. 1992 — феб. 1996), за шта га је Патријарх српски Павле одликовао орденом Светог Саве. У овом периоду је написао аутобиографско дјело „Дневник ратног хирурга (Книн 1991 — Српско Сарајево 1995)“.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1955. у Земуну гдје је завршио основну школу. Његов отац Драгић Лазић,који је био официр ЈНА, добија прекоманду за Ниш.Породица његовог оца је пореклом из села Придјел Доњи. У Нишу је завршио гимназију и студије медицине. Хирургију је специјализовао на Војно медицинској академији у Београду у својој тридесетој години. Након специјализације је годину дана радио у Војној болници у Нишу, а након тога се запошљава на Хируршку клинику Клиничког центра у Нишу. У периоду од 1991. до 1996. је радио као ратни хирург добровољац.

Након што се из Српског Сарајева у фебруару 1996. вратио у Ниш, Миодраг Лазић је наставио да ради у Клиничког центра у Нишу. Постао је начелник Торакалне хирургије са трауматологијом и начелник Одјељења ургентне хируршке јединице Клиничког центра у Нишу.

Има сина Пеђу и ћерку Нину.

Ратни хируг добровољац[уреди | уреди извор]

Почетком распада Југославије 4. јуна 1991. одлази у Републику Српску Крајину гдје је провео 13 мјесеци. Као хирург добровољац је годину дана радио у ратним болницама у Двору на Уни, Глини и Костајници (Банија). У глинској болници која је покривала 200.000 становника је био једини хирург. Болница се налазина на линији фронта и стално је бомбардована од стране хрватских снага. Операције је осим у болницама вршио и на самим линијама фронта, под шаторима, по зградама школа и другим објектима. Носио је маскирну униформу Српске војске Крајине и учествовао у пробоју Коридора живота до 10. јула када се враћа у Ниш.

У јулу 1992. се накратко вратио у Ниш, након чега га др Дикић, тадашњи начелник санитета Првог корпуса Војске Републике Српске позива у име Министарства здравља Републике Српске да помогне оснивање ратне болнице у Мркоњић Граду. Пошто је болница у међувремену основана, умјесто у Мркоњић Град, др Лазић се у септембру 1992. поново као добровољац јавља у ратну болницу Републике Српске „Коран“ на Палама. У ратној болници Коран је провео мјесец дана након чега као шеф хируршке екипе одлази у новоосновану ратну болницу „Жица“ у Блажују (тада дио Српске Илиџе). Разлог за оснивање ратне болнице Жица је био близина линијама фронта, што је омогућавало и олакшавало бржи пренос рањених. Болница се налазила један километар од врела Босне, а назив Жица је добила по називу одмаралишта које се ту налазило у вријеме СФРЈ. У ратну болницу Жица је дошао као испомоћ на један мјесец, а остао је пуних 40 мјесеци. Пошто је на подручју тадашњег Српског Сарајева био једини хирург специјалиста за трбух и грудни кош, провео је двије године оперишући пацијенте на ширем ратишту Републике Српске, које је покривало 5 општина (Сарајевско романијска регија) са 100.000 становника.


У ратној болници Жица је обавио преко 3.500 хируршких операција под општом анестезијом и у врло тешким ратним условима. Осим операција срца, изводио је све захвате којима се бави савремена хирургија. У овом периоду до фебруара 1996. је написао 16 стручних радова и узео учешће у три велика међународна конгреса, за шта је 1994. године добио звање примаријуса. Српско Сарајево је коначно напустио у фебруару 1996. године, када је један дио града према Дејтонског споразуму припао Федерацији БиХ. Хиљаде грађана Српског Сарајева су напустиле дjелове који су припали Федерацији БиХ у периоду од почетка 1996. до маја 1996. У дневнику је написао „Одлазим са тугом и сетом. Поносан сам што сам се борио и делио добро и зло са херојским народом Српског Сарајева. Тужан сам и сломљен због њихове трагедије.“

Дневник ратног хирурга[уреди | уреди извор]

Дневник о својим искуствима ратног хирурга добровољца је активно почео да пише 1992, а у њега је унио и сјећања из 1991. године. Његов дјело је штампала Српска новинска агенција СРНА из Српског Сарајева 1996. године. Дјело је добило прву награду на Међународном сајму књига „Иницијал“ у Нишу.

О доктору Лазићу снимљен је документарни филм „Дневник једног хирурга”, чији је аутор Синиша Грабежа, а продукцију је радила Телевизија Републике Српске.[2]

Опроштајно писмо[уреди | уреди извор]

Преминуо је 14. априла 2020. године од последица коронавирусне болести.[3]

Одликовања и награде[уреди | уреди извор]

Дјела (библиографија)[уреди | уреди извор]

  • Дневник ратног хирурга (Книн 1991 — Српско Сарајево 1995), аутор: Миодраг Лазић, издавач: Српска новинска агенција СРНА, Српско Сарајево (1996) ISBN 978-86-7292-001-7 ISBN 978-86-7292-001-7 [1] (језик: српски)
  • Injuries to children in the Sarajevo war zone (Suffering of children in Republic of Srpska during the war and postwar times), Phd Miodrag Lazić, Publisher: Republic of Srpska Documentation Center for war crimes research Banja Luka, Printing: GRADIF, Banja Luka, October 2001 (језик: енглески)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Дневник ратног хирурга (Книн 1991 — Српско Сарајево 1995), аутор: Миодраг Лазић, издавач: Српска новинска агенција СРНА, Српско Сарајево (1996) (језик: српски)
  2. ^ „Preminuo čuveni dr Miodrag Lazić”. niskevesti.rs. 14. 4. 2020. 
  3. ^ „Преминуо доктор Миодраг Лазић, директор нишког Ургентног центра”. Политика. 14. 4. 2020. 
  4. ^ „Dodik odlikovao zaslužne pojedince i institucije”. nezavisne.com. Приступљено 8. 1. 2016. 
  5. ^ „Предсједник Српске одликовао заслужне појединце и институције”. glassrpske.com. Приступљено 8. 1. 2016. 
  6. ^ „Крст милосрђа доктору Лазићу”. politika.rs. Приступљено 21. 1. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Дневник ратног хирурга (Книн 1991 — Српско Сарајево 1995) (биографски подаци)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]