Бојана Поповић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бојана Поповић
Личне информације
Датум рођења (1979-11-20)20. новембар 1979.(38 год.)
Место рођења Ниш
СФРЈ Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Висина 185
Позиција леви бек
Сениорска каријера
1994—1998
1998—2002
2002—2007
2007—2010
2010—2012
ДИН Ниш
Будућност
Слагелсе ДТ
Виборг ХК
Будућност
Репрезентација
1999—2003
2003—2006
2007—2012
Застава СР Југославије Југославија
Застава Србије и Црне Горе Србија и Црна Гора
Застава Црне Горе Црна Гора

Бојана Поповић (рођена Петровић; Ниш, 20. новембар 1979.)[1] бивша је црногорска рукометашица српског порекла.[2] Сматра се најбољом рукометашицом у последње двије деценије од стране многих, иако јој није дато није званично признање.[3]

Једна је од најтрофејнијих играча свих времена. Освојила је 6 титула у ЕХФ Лиги шампиона, Такође има 12 освојених националних првенстава у СР Југославији, Данској и Црној Гори. Освојила је бронзу на Светском првенству 2001. у дресу СР Југославије и сребро на Олимпијским играма 2012 у Лондону са репрезентацијом Црне Горе.

Након освајања Лиге шампиона са екипом Будућности[4] и сребрне медаље на Олимпијским играма 2012 са репрезентацијом Црне Горе,[5] Бојана Поповић је одлучила да заврши каријеру. Ипак. у јуну 2016, изјавила је да се враћа игрању и била је члан репрезентације Црне Горе на Олимпијским играма 2016, у Рио де Женеиру.[6][7][8]

Каријера[уреди]

Каријеру је започела у родном Нишу, где је наступала за матични ЖРК ДИН Ниш. Завршила је основну школу и гимназију „Бора Станковић“ у Нишу. У сезони 1998/99 одлази у Будућност из Подгорице где остаје све до 2002. године. Од 2002. па све до 2010. године наступа у Данској, за два клуба РК Слагелс и РК Виборг.

У лето 2010. године вратила се у Будућност, са којом је у својој последњој клупској сезони 13. маја 2012. године освојила титулу ЕХФ Лиге шампиона, своју шесту а прву у дресу подгоричког клуба.

Наступала је за репрезентацију Југославије са којом има освојено 3. место на Светском првенству у Италији 2001.

После распада Државне Заједнице Србија и Црна Гора, Поповићева је 2007. године одлучила да репрезентативну каријеру настави у дресу репрезентације Црне Горе, са којом је 2012. године освојила сребрну медаљу на Олимпијским играма у Лондону.

Референце[уреди]

  1. „Spillerprofiler, damer - Bojana Popovic” (на језику: данском). Viborg HK A/S. Архивирано из оригинала на датум 5. 2. 2009. Приступљено 22. 12. 2017. 
  2. „Wall of Fame - Bojana Popovic”. Infostrada Sports. Архивирано из оригинала на датум 2. 2. 2009. Приступљено 22. 12. 2017. 
  3. „Bojana Popovic retires from club handball”. EHF. Приступљено 22. 12. 2017. 
  4. „Buducnost win the EHF Women's Champions League 2011/12”. EHF. Приступљено 22. 12. 2017. 
  5. „Norway beat Montenegro to women's gold”. BBC. Приступљено 22. 12. 2017. 
  6. „Popovic returns to play in Rio”. EHF. Приступљено 22. 12. 2017. 
  7. „EHF Champions League 2008/09 - Bojana Popovic”. European Handball Federation. Приступљено 22. 12. 2017. 
  8. „Spisak "lavica" - od 1979. do 1997. godišta”. Vijesti. 17. 7. 2016. Приступљено 22. 12. 2017. 

Спољашње везе[уреди]

Награде
Претходник:
Срђан Мрваљевић
Најбољи спортиста Црне Горе
2012
(са Катарином Булатовић)
Наследник:
Никола Јановић
Олимпијске игре
Претходник:
Срђан Мрваљевић
Носилац заставе на Олимпијским играма за  Црна Гора
Рио де Женеиро 2016
Наследник:
Непознато