Бојана Поповић

С Википедије, слободне енциклопедије
Бојана Поповић
Лични подаци
Датум рођења (1979-11-20)20. новембар 1979.(44 год.)
Место рођења Ниш, СФРЈ
Висина 185
Информације о каријери
Позиција леви бек
Сениорска каријера
Године Клуб
1994—1998
1998—2002
2002—2007
2007—2010
2010—2012
ДИН Ниш
Будућност
Слагелсе ДТ
Виборг ХК
Будућност
Репрезентативна каријера
1999—2003
2003—2006
2007—2012
 Југославија
 Србија и Црна Гора
 Црна Гора

Бојана Поповић (рођена Петровић; Ниш, 20. новембар 1979)[1] бивша је црногорска рукометашица српског порекла.[2] Сматра се најбољом рукометашицом у последње двије деценије од стране многих, иако јој није дато није званично признање.[3]

Једна је од најтрофејнијих играча свих времена. Освојила је 6 титула у ЕХФ Лиги шампиона, Такође има 12 освојених националних првенстава у СР Југославији, Данској и Црној Гори. Освојила је бронзу на Светском првенству 2001. у дресу СР Југославије и сребро на Олимпијским играма 2012. у Лондону са репрезентацијом Црне Горе.

Након освајања Лиге шампиона са екипом Будућности[4] и сребрне медаље на Олимпијским играма 2012 са репрезентацијом Црне Горе,[5] Бојана Поповић је одлучила да заврши каријеру. Ипак. у јуну 2016, изјавила је да се враћа игрању и била је члан репрезентације Црне Горе на Олимпијским играма 2016, у Рио де Женеиру.[6][7][8]

Каријера[уреди | уреди извор]

Каријеру је започела у родном Нишу, где је наступала за матични ЖРК ДИН Ниш. Завршила је основну школу и гимназију „Бора Станковић“ у Нишу. У сезони 1998/99 одлази у Будућност из Подгорице где остаје све до 2002. године. Од 2002. па све до 2010. године наступа у Данској, за два клуба РК Слагелс и РК Виборг.

У лето 2010. године вратила се у Будућност, са којом је у својој последњој клупској сезони 13. маја 2012. године освојила титулу ЕХФ Лиге шампиона, своју шесту а прву у дресу подгоричког клуба.

Наступала је за репрезентацију Југославије са којом има освојено 3. место на Светском првенству у Италији 2001.

После распада Државне Заједнице Србија и Црна Гора, Поповићева је 2007. године одлучила да репрезентативну каријеру настави у дресу репрезентације Црне Горе, са којом је 2012. године освојила сребрну медаљу на Олимпијским играма у Лондону.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Spillerprofiler, damer - Bojana Popovic” (на језику: данском). Viborg HK A/S. Архивирано из оригинала 5. 2. 2009. г. Приступљено 22. 12. 2017. 
  2. ^ „Wall of Fame - Bojana Popovic”. Infostrada Sports. Архивирано из оригинала 2. 2. 2009. г. Приступљено 22. 12. 2017. 
  3. ^ „Bojana Popovic retires from club handball”. EHF. Архивирано из оригинала 09. 02. 2014. г. Приступљено 22. 12. 2017. 
  4. ^ „Buducnost win the EHF Women's Champions League 2011/12”. EHF. Приступљено 22. 12. 2017. 
  5. ^ „Norway beat Montenegro to women's gold”. BBC. Приступљено 22. 12. 2017. 
  6. ^ „Popovic returns to play in Rio”. EHF. Архивирано из оригинала 07. 08. 2016. г. Приступљено 22. 12. 2017. 
  7. ^ „EHF Champions League 2008/09 - Bojana Popovic”. European Handball Federation. Приступљено 22. 12. 2017. 
  8. ^ „Spisak "lavica" - od 1979. do 1997. godišta”. Vijesti. 17. 7. 2016. Архивирано из оригинала 23. 12. 2017. г. Приступљено 22. 12. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Награде
Најбољи спортиста Црне Горе
2012
(са Катарином Булатовић)
Олимпијске игре
Носилац заставе на Олимпијским играма за  Црна Гора
Рио де Женеиро 2016