Бутрос Бутрос-Гали

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Бутрос Бутрос-Гали
Naelachohanboutrosghali-2.jpg
Бутрос Бутрос-Гали 2002.
Биографија
Датум рођења(1922-11-14)14. новембар 1922.
Место рођењаКаиро
Египат
Датум смрти16. фебруар 2016.(2016-02-16) (93 год.)
Место смртиКаиро
Египат
РелигијаКоптска оријентално-православна црква
УниверзитетУниверзитет у Каиру, Париски институт политичких наука, Paris Law Faculty, Collège de la Sainte Famille
Политичка
партија
Независни (2011-2016),
Национална демократска партија (1978-2011)
ПотписSignature of Boutros Boutros-Ghali.svg
1. јануар 1992 — 31. децембар 1996.
ПретходникХавијер Перез де Куељар
НаследникКофи Анан

Бутрос Бутрос-Гали (арап. بطرس بطرس غالى‏; ‎14. новембар 192216. фебруар 2016) био је египатски дипломата и шести по реду генерални секретар Уједињених нација од 1. јануара 1992. до 31. децембра 1996. Био је професор међународног права на Универзитету у Каиру. Аутор је многобројних научних радова. Биран је на многе положаје у египатској администрацији, а био је и министар иностраних послова, све до избора за генералног секретара УН.

Гали и рату Југославији[уреди | уреди извор]

На предлог Галија 8. јануара 1992. године, Савет безбедности УН резолуцијом 727 изгласао је да се пошаље 50 официра за надгледање прекида рата на подручју СФРЈ, а као претходница већих мировних снага УН.[1] То је била претходница касније Мисије УНПРОФОР која се од априла до јуна 1992. године разместила у „заштићеним” зонама Републике Српаске Крајине и у Републици Хрватској, али рат није престао.[2] После је послао Марка Гулдинга као свог представника да убеди представнике Републике Српаске Крајине да пристану на долазак мировних војника УН у Републику Српаску Крајину.[3] Генерални секретар Гали је одобрио крајем јануара 1994. да његов представник Јасуши Акаши може тражити да НАТО авионима бомбардује положаје Војске Републике Српске.[4] По одобрењу Галија и Акашија, 10. априла 1994. НАТО је неколико пута бомбардовао Србе да спречи њихов улазак у „заштићену зону” Горажде.[5]

Избори за генералног секретара 1996.[уреди | уреди извор]

Председник САД Бил Клинтон био је незадовољан генералним секретаром УН Бутросом Бутросом-Галијем. Основна незадовољства у САД деловањем Б. Галија настала су због договора склопљеног између УН и Ирака у мају 1996. године и који је познат као размена „нафта за храну”, а други извор незадовољства било је тражење Галија да се утврди одговорност Израела за бомбардовање избегличког логора у Кани (Либан), који је био под заштитом УН, у априлу 1996. и убиство око 90 лица.[6] У мају 1996. у новинама су се појавила мишљења да Гали неће добити подршку САД за други мандат на месту генералног секретара УН.[7] У јулу 1996. Б. Гали је добио подршку Кине, Египта и већине држава из Африке, али представници САД у разговору са политичарима других земаља тражили су да изаберу пријатељство са САД, или са генералним секретаром Галијем.[7] У СБ УН представници 14 држава гласали су за избор Б. Галија, али Мадлен Олбрајт, представник САД у СБ, ставила је вето на тај избор 19. новембру 1996.[8] почетком децембра 1996, Египат и друге државе Африке одустале су од подршке Галију и противљења вољи владе из Вашингтона (САД), а средином децембра 1996. СБ УН предложио је и Генерална скупштина УН изабрала је новог генералног секретара Кофи Анана (1.1.1997-31.12.2006).[9]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Логос 2019, стр. 125.
  2. ^ Логос 2019, стр. 143.
  3. ^ Логос 2019, стр. 126.
  4. ^ Логос 2019, стр. 220.
  5. ^ Логос 2019, стр. 224.
  6. ^ Логос 2019, стр. 60 са напоменом 26. „Тај договор умањивао је казнене мере које су САД увеле, преко УН, за Ирак, а омогућио да Ирак извезе његову нафту у децембру 1996. после шест година забране“.
  7. 7,0 7,1 Логос 2019, стр. 60.
  8. ^ Логос 2019, стр. 60-61.
  9. ^ Логос 2019, стр. 61.
  10. ^ Снимак емисије на Јутјубу

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Претходник:
Хавијер Перез де Куељар
Перу

Генерални секретар УН-а
19921996.

Наследник:
Кофи Анан
Гана