Велика награда Иво Андрић
| Велика награда Иво Андрић | |
|---|---|
| Додељује се за | за животно дело и укупан допринос књижевности и култури За најбољу књигу |
| Додељује | Андрићев институт |
| Локација | Вишеград |
| Земља |  Република Српска, БиХ |
| Прво додељивање | 2016. год. |
Велика награда Иво Андрић је књижевна награда Републике Српске за најбољу књигу објављену током године у Републици Српској и Србији и за животно и књижевно стваралаштво.
Опште информације[уреди | уреди извор]
Награда се додељује у Вишеграду од 2016. године, а име носи у част српског и југословенског књижевника Иве Андрића.
Награду је утемељио Андрићев институт 2015. године на иницијативу Емира Кустурице. Награда се додељује у две категорије - за животно, књижевно стваралаштво, које представља укупни допринос књижевности и култури и за најбољу књигу објављену у Републици Српској и Републици Србији током године.[1]
Добитници за животно дело и укупан допринос књижевности и култури[уреди | уреди извор]
- 2016.: Матија Бећковић, за животно дело и књигу Три поеме (Србија)[2][3]
- 2017. : Душан Ковачевић, за животно дело и позоришну представу Хипноза једне љубави (Србија)
- 2018. : Ју Хуа, за животно дело и књиге Живети, Записи о продавцу крви и Седми дан (Кина)
- 2019. : Горан Петровић, за животно дело
- 2020. : Горан Петровић, за животно дело
- 2021. : Милован Данојлић, за животно дело
- 2022. : Мирослав Максимовић, за животно дело[4]
- 2023. : Сандро Веронези, за животно дело[5]
Добитници за најбољу књигу[уреди | уреди извор]
- 2016. : Владимир Кецмановић, Осама (Србија)
- 2017. : Захар Прилепин, Обитељ и Седам живота (Русија)[6][7]
- 2018. : Бора Ђорђевић, Пусто острво (Србија)[8]
- 2019. : Рајко Петров Ного, Сонет и смрт (Република Српска)[9]
- 2020. : Гузељ Јахина, Деца Волге (Русија)[10]
- 2021. : Петер Хандке, Други мач (Аустрија)[11][12][13][14]
- 2022. : Јевгениј Водолазкин, Бризбејн (Русија)[15][16]
- 2023. : Енес Халиловић, Секвоја (Србија)[5]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Андрићев институт - О институту andricevinstitut.org
- ^ Кецмановић и Бећковић добитници награде Института Иво Андрић („Политика“, 6. јануар 2016)
- ^ Бећковић: Надам се да би се и Андрић сагласио са одлуком жирија („Политика“, 7. јануар 2016)
- ^ М., М. Н. (9. 1. 2023). „ДОСТОЈНИ НАСЛЕДНИЦИ НОБЕЛОВЦА: Данас свечано уручење награда Андрићевог института Водолазкину и Максимовићу”. Вечерње новости. Приступљено 9. 1. 2023.
- ^ а б Velika nagrada Ivo Andrić dodeljena Veroneziju i Haliloviću danas.rs 31. 5. 2023.
- ^ Прилепину и Ковачевићу уручена награда у Андрићграду (Б92, 27. јануар 2017)
- ^ „Андрић” за животно дело Ковачевићу и Прилепину („Политика”, 18. јануар 2017)
- ^ Награда „Иво Андрић” додељена Бори Ђорђевићу (Б92, 27. јануар 2018)
- ^ Они су добитници овогодишње Андрићеве награде (Б92, 21. јануар 2019)
- ^ „Кустурица уручио „Велику награду Иво Андрић” Драгославу Михаиловићу и Гузељ Јахини”. Б92. 27. 1. 2020. Приступљено 28. 1. 2020.
- ^ ЖИРИ САОПШТИО: Данојлић и Хандке добитници Велике награде Иво Андрић („Вечерње новости”, 23. децембар 2020)
- ^ Признања Хандкеу и Данојлићу („Политика”, 25. децембар 2020)
- ^ На Видовданској свечаности у Андрићграду великом писцу престижно признање („Вечерње новости”, 28. јун 2021)
- ^ Нобеловцу Петеру Хандкеу у Андрићграду свечано додељена „Велика награда Иво Андрић” („Вечерње новости”, 8. мај 2021)
- ^ Влаховић, Бранко (2. 1. 2023). „НАРОД БЕЗ ПАМЋЕЊА И ИСТОРИЈЕ ЋЕ НЕСТАТИ: Верујте ми да искрено мислим кад кажем да је српска литература једна од најзначајнијих на свету”. Вечерње новости. Приступљено 3. 1. 2023.
- ^ Богутовић, Драган (7. 1. 2023). „ВРЕМЕ ЈЕ БИБЛИЈСКО, СТВОРИЋЕ СЕ НОВИ ДУХОВНИ АМБИЈЕНТИ: Интервју Мирослав Максимовић, песник, за „Новости“”. Вечерње новости. Приступљено 8. 1. 2023.