Горан Петровић

Горан Петровић
Горан Петровић
Датум рођења	1. јул 1961.
Место рођења	Краљево ФНРЈ
Школа	Филолошки факултет Универзитета у Београду

Горан Петровић (Краљево, 1. јул 1961) један је од најзначајнијих (и најчитанијих) српских писаца млађе генерације српских савремених прозаиста, редовни члан САНУ.

Биографија

Рођен је у Краљеву 1961. године. Студирао је југословенску и српску књижевност на Филолошком факултету Београдског универзитета. Радио је дуго као библиотекар у огранку градске библиотеке у Жичи, педесетак метара од манастира Жича, а данас је на месту главног уредника часописа „Повеља“ градске библиотеке у Краљеву.

Објавио је: књигу кратке прозе Савети за лакши живот (1989), роман Атлас описан небом (1993), збирку приповедака Острво и околне приче (1996), роман Опсада цркве Светог Спаса (1997), роман Ситничарница „Код срећне руке“ (2000), збирку приповедака Ближњи (2002), збирку изабране кратке прозе Све што знам о времену (2003), драму Скела (2004), збирку приповедака „Разлике“ (2006) и кино-новелу „Испод таванице која се љуспа“ (2010). Књиге су му штампане у преко четрдесет издања.

Петровићеви романи су објављивани у преводу на руски, француски, италијански, шпански језик, пољски и бугарски.

Према роману Опсада цркве Светог Спаса, а у драматизацији и режији Кокана Младеновића, у Народном позоришту у Сомбору постављена је истоимена представа.

Горан Петровић је добитник књижевне стипендије Фонда Борислава Пекића, „Просветине“ награде, награде „Меша Селимовић“, „Рачанске повеље“, „Златног бестселера“, „Виталове“ награде, награде Народне библиотека Србије за најчитанију књигу, НИН-ове награде за 2001. годину, Октобарске награде града Краљева и награде „Борисав Станковић“.

Изабран је 1. новембра 2012. године за дописног члана САНУ, а за редовног 8. новембра 2018. године.

Види још

• Нова књижевност

Спољашње везе

• Биографија на сајту САНУ
• Радио-телевизија Републике Српске: Бијељина: Промовисан Петровићев нови роман, 18. октобар 2011. (на језику: српски)
• Признање суграђана Горану Петровићу („Политика”, 12. фебруар 2019)