Мирослав Максимовић
Мирослав Максимовић | |
---|---|
Датум рођења | 26. мај 1946. |
Место рођења | Његошево, ФНР Југославија |
Мирослав Максимовић (Његошево, 26. мај 1946) српски је песник.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Прве две године живота провео је у Његошеву и Цвилину, а од 1948. године станује у Београду (изузев девет година, од 1956. до 1965, кад је живео у Сарајеву, Загребу и Книну). Био је у оснивачкој редакцији листа „Књижевна реч“, у редакцији часописа „Књижевност“, и главни уредник двонедељних новина за културу „Бестселер“.
Различите послове (менаџерске, пропагандне, уредничке) радио је у Књижевној омладини Србије, Удружењу књижевника Србије, Београдском издавачко-графичком заводу.
Песме су му превођене и објављиване у различитим антологијама и часописима на енглеском, руском, француском, немачком, италијанском, пољском, чешком, словачком, румунском, белоруском, јерменском, шведском, шпанском, словеначком, македонском језику. У мају 2021. године, амерички издавач Slavica publishers (Indiana University, Bloomington) објавио је, у двојезичном енглеско-српском издању, са цртежима Светлане Ракић, књигу Бол (The Pain).
Дела
[уреди | уреди извор]Књиге песама:
- Спавач под упијачем, 1971.
- Мењачи, 1972.
- Песме, 1978.
- Сећања једног службеника, 1983.
- Сонети о животним радостима и тешкоћама, 1986.
- 55 сонета о животним радостима и тешкоћама, 1991.
- Животињски свет, 1992.
- Небо, 1996.
- Спавач под упијачем, потпуна верзија, 1997
- Београдске песме, 2002.
- Скамењени, 2005.
- 77 сонета о животним радостима и тешкоћама, 2008.
- Цртање стварности, 2012.
- Бол, 2016.
- Вукова азбука по Душану Радовићу, 2022.
Књиге есеја:
- Поред, 1995.
- О књигама и животу, 2001.
- Скривени посао, 2014.
- Велики простор слободе, 2017.
- Лој, новац, реч, 2023.
Награде
[уреди | уреди извор]- Млада Струга, 1972.
- Бранкова награда, за књигу Спавач под упијачем, 1972.
- Награда „Милан Ракић”, за књигу Мењачи, 1973.
- Награда „Бранко Миљковић”, за књигу Сонети о животним радостима и тешкоћама, 1987.
- Награда „Драинац”, за књигу Сонети о животним радостима и тешкоћама, 1987.
- Награда „Исидора Секулић”, за књигу 55 сонета о животним радостима и тешкоћама, 1991.
- Награда „Бранко Ћопић”, за књигу Небо, 1996.
- Змајева награда, за књигу Изабране песме, 2000.
- Дучићева награда, за књигу Изабране песме, 2001.
- Дисова награда, за целокупно дело, 2002.
- Награда „Жичка хрисовуља”, за целокупно дело, 2005.
- Награда „Десанка Максимовић”, за целокупно дело, 2008.
- Награда „Заплањски Орфеј”, за песму "Упамтио сам то, II", 2008.
- Награда „Васко Попа”, за књигу 77 сонета о животним радостима и тешкоћама, 2009.
- Награда „Скендер Куленовић”, за књигу 77 сонета о животним радостима и тешкоћама, 2009.
- Награда „Библиос”, за целокупно дело, 2012.
- Награда „Јелена Балшић”, за целокупно дело, 2017.
- Награда града Београда, за књигу Бол, 2017.
- Награда „Печат времена”, за књигу Бол, 2017.
- Награда „Јефимијин вез”, за књигу Бол, 2017.
- Награда „Петровдански вијенац”, за књигу Бол, 2017.
- Награда „Одзиви Филипу Вишњићу”, за родољубиву поезију, 2018.
- Награда „Грачаничка повеља”, 2019.
- Велика Андрићева награда за животно дело, 2023.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Мирослав Максимовић”. Архивирано из оригинала 13. 04. 2014. г. Приступљено 07. 07. 2013.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Беседа са доделе Жичке хрисовуље 2005.
- Транзиција је неком рат, неком брат - интервју („Политика“, 15. август 2012)
- Сонети враћају у живот претке („Политика”, 16. јануар 2017)
- ВРЕМЕ ЈЕ БИБЛИЈСКО, СТВОРИЋЕ СЕ НОВИ ДУХОВНИ АМБИЈЕНТИ: Интервју Мирослав Максимовић, песник, за „Новости“ („Вечерње новости”, 7. јануар 2023)
- Рођени 1946.
- Топољани (Бачка Топола)
- Српски песници
- Добитници Бранкове награде
- Добитници награде Васко Попа
- Добитници Дисове награде
- Добитници Жичке хрисовуље
- Добитници Змајеве награде
- Добитници награде Десанка Максимовић
- Добитници награде Бранко Миљковић
- Добитници награде Драинац
- Добитници Дучићеве награде
- Добитници награде Бранко Ћопић
- Добитници награде Милан Ракић