Андрићев институт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Андрићев институт у Андрићграду

Андрићев институт је отворен 28. јуна 2013. године у Андрићграду.[1] Институт дјелује као елитни институт друштвених наука, умјетности и књижевности.

Андрићев институт дјелује у оквиру буџета Републике Српске и Србије, сходно закључцима двије владе.

Директор Андрићевог института је познати редитељ Емир Кустурица, а чланови Управног одбора су Олег Ајрапетов, Светозар Рајак, Мирослав Перишић, Перо Симић и Иван Обрадовић.[2]

Овдjе се налази Библиотека „Иво Андрић“ Андрићев институт.

Одјељења[уреди]

У оквиру института налазе се следећа одјељења:

  • Одјељење за историју
  • Одјељење за књижевност
  • Одјељење за оријенталистику
  • Одјељење за филм
  • Одјељење за медије

Регистрација[уреди]

Андрићев институт је регистрован у Окружном привредном суду у Источном Сарајеву 20. јуна 2013. године.[3]

Историјске свеске[уреди]

Историјске свеске „Доживљаји српског добровољца Мирка Јовановића” (бр. 17)

Међународни научни одбор Одјељења за историју Андрићевог института формиран је 1. децембра 2014. године, када је и дефинисан програм обиљежавања 100 година од почетка Првог свјетског рата.

Научни одбор је дефинисао теме и садржаје сљедећих бројева Историјских свесака, које ће излазити сваког мјесеца, те донио одлуку о оснивању међународног научног историјског часописа.

Сви бројеви Историјских свесака налазе се у електронској форми на сајту Андрићевог института.[4]

У оквиру Одјељења за медије формиране су Електронске новине Андрићевог института под називом ИСКРА.[5]

Библиотека[уреди]

Библиотека Андрићевог института носи име „Иво Андрић“ и основана је 2013. године. Намјењена је студентима и професорима Интернационалне академије умјетности, научним радницима, и истраживачима из области историје, књижевности и филма. Библиотеке броји преко 8000 јединица грађе, а у њој се налази литература на српском, енеглеском, италијанском, њемачком, шпанском, јапанаском, кинеском и другим језицима. Највише су заступљене монографије и периодика из књижевности, историје, умјетности и психологије. Библиотека посједује читаоницу са 15 читалачких мјеста, а корисницима је на располагању и пет рачунара са приступом интернету.

Награда[уреди]

Институт додјељује награду за најбољи роман и за укупно књижевно стваралаштво. Први добитници почетком 2016. године били су Владимир Кецмановић за роман „Осама“ и Матија Бећковић за укупно књижевно стваралаштво и књигу „Три поеме“.[6][7] Добитници 2017. године били су Душан Ковачевић за укупно књижевно стваралаштво и за драмско дело „Хипноза једне љубави”, и Захар Прилепин за роман „Обитељ” и књигу приповедака „Седам живота”.[8][9] Добитници 2018. године били су Бора Ђорђевић за књигу песама „Пусто острво”, и кинески писац Ју Хуа за животно дело.[10] Добитници 2019. године били су Рајко Петров Ного за дело „Сонет и смрт” и Горан Петровић за животно дело.[11]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]