Велики купусар

С Википедије, слободне енциклопедије

Велики купусар
Large White. Pieris brassicae - Flickr - gailhampshire (1).jpg
Мужјак
Large white spread wings.jpg
Женка
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
P. brassicae
Биномно име
Pieris brassicae
Синоними
  • Papilio brassicae Linnaeus, 1758

Велики купусар[1] (лат. Pieris brassicae) врста је лептира из породице белаца (лат. Pieridae).

Опис врсте[уреди | уреди извор]

Врх крила је зашиљен, а изражен црни појас прати ивице крила. Среће се по баштама и влажним стаништима, обично појединачно. Највећи купусар у Србији. Иако је некад сматран честом врстом, данас је на листи угрожених, вероватно услед прекомерне употребе пестицида на гајеном купусу.

Има више генерација годишње, које лете од априла до септембра. Врста презимљава у стадијуму лутке. Гусенице се срећу до ране јесени. Маркираније су од осталих гусеница из породице белаца. Интегумент је у основи жут, али густо прекривен црним папилама различите величине које носе сете. Папиле изостају у регији медиодорзалне линије. [2]

Распрострањење и станиште[уреди | уреди извор]

Распрострањен је широм Европе, северне Африке и Азије до Хималаја често на пољопривредним површинама, ливадама и парковима. Успео је да успостави популацију у Јужној Африци и 1995. године се предвиђало да ће се проширити на Аустралију и Нови Зеланд.[3][4]

Велики белац је снажан летач и британска популација је у већини година појачана миграцијама са континента. Расути извештаји о великом белцу са североистока Сједињених Држава (Њујорк, Роуд Ајланд и Мејн) током прошлог века су сумњиве природе и указују на случајан транспорт или намерно ослобађање. Овакви уноси прете да успоставе ову пољопривредну штеточину у Северној Америци.

Године 2010, лептир је пронађен у Нелсону на Новом Зеланду где је познат као велики бели лептир.[5] Класификован је као нежељена штеточина због потенцијалног утицаја на усеве.[6] Током ограниченог периода у октобру 2013. Одељење за конзервацију је понудило новчану награду за хватање лептира.[7] После две недеље, јавност је ухватила 134 лептира, зарађујући 10 долара за сваког предатог.[8] Као резултат ове и других мера задржавања, као што је преко 263.000 претрага на горњем Јужном острву и ослобађање оса грабљивица, велики белац је званично проглашен искорењеним са Новог Зеланда према подацима из децембра 2014. године.[9]

Јаја[уреди | уреди извор]

Јајне ћелије великог купусара су бледо жуте, постају тамније жуте у року од двадесет четири сата од постављања јаја. Неколико сати пре излегања, оне постају црне, љуска провиднија, а ларве су видљиве унутра.[10]

Јаја великог купусара на доњој страни листа карфиола

Ларве[уреди | уреди извор]

Велике беле ларве доживљавају четири митарења и пет фаза. Прва фаза прати излегање из јајета у велике беле ларве. Ларве су светло жуте боје са карактеристичним браон главама и меког тела. Ларве изгледају као да су јако длакаве. Након митарења, ларве улазе у другу фазу. Имају туберкуле прекривене црном длаком. У трећем степену, велике беле ларве показују више активности. Ова фаза је када се примети да ларве халапљиво једу и наносе значајну штету биљци домаћину. У овом тренутку примећује се да су више жуте боје, прошаране црним тачкама. Након трећег степена, ларве пролазе кроз четврти степен, са сличним изгледом као и ларве трећег степена, али са већом величином и интензивнијом исхраном. Примећено је да су велике беле ларве цилиндричне, робусне и издужене до петог степена, жуте боје[10] и са јарким бојама на стомаку и грудном кошу. Такође се примећује да имају сиву и црну главу. Ова фаза захтева максималан квалитет и количину хране како би се помогао потпуни развој, иначе ларва угине пре него што постане одрасли лептир.[10][11]

Велике беле гусенице на листовима баштенског настурцијума
Велика бела лутка, испод стрехе куће

Имаго[уреди | уреди извор]

Код мужјака и код женки, крила су бела са црним врховима на предњим крилима. Женка такође има две црне тачке на сваком предњем крилу. Доња страна сваког крила је бледо зеленкаста и служи као одлична камуфлажа у мировању. Црне ознаке су углавном тамније у летњем леглу. Распон крила великог белог лептира у просеку достиже 5 до 6,5 cm.[10]

Мужјаци[уреди | уреди извор]

Горња страна мужјака је кремасто бела. Предње крило је иротирано (посуто) црним љускама у основи и дуж косталне области на кратком растојању. Врх и крај изнад вене 2 су мање-више широко црни са унутрашњом ивицом црне области која садржи правилну равномерну кривину. Код једног или два примерка пронађена је мала уздужно уска црна мрља у међупростору 3. Задње крило: уједначено, иротирано са црним љускама у основи, велика црна субкостална тачка испред врха, а код неколико примерака индикације црне љуспице на термену с предње стране. Доња страна предњег крила је бела, благо иротирана са црним љускама у основи ћелије и дуж костала. Врх је светло окер браон са великом црном мрљом у спољној половини међупростора 1 и још једном квадратном црном мрљом у основи међупростора 3. Задње крило је светло окербраон, уско ироирано са ситним црним љускама. Субкостална црна тачка пре врха се види са горње стране. Антене су црно-беле на врху. Глава, грудни кош и стомак су црни, са мало белих длачица, а подножје је беличасто.[12]

Женке[уреди | уреди извор]

Горња страна женке је слична оној код мужјака, али је ирорација црних љускица на дну крила проширена. Црно подручје на врху и завршном делу предњег крила је шире, његова унутрашња ивица мање је равномерно закривљена. Упадљива велика, црна тачка такође постоји у спољној половини међупростора 1 близу основе међупростора 3. На задњем крилу субкостална црна тачка пре врха је много већа и истакнутија. Доња страна је слична оној код мужјака, али је врх предњег крила и цела површина задњег крила светло окер жуте, а не окербраон боје. Црне мрље диска на предњем крилу су много веће. Антене, глава, грудни кош и стомак женки су исти као и код мужјака.[12]

Станиште[уреди | уреди извор]

Станиште великог белог лептира се састоји од великих отворених простора, као и фарми и повртњака, због доступности извора хране. Неке омиљене локације укључују зидове, ограде, стабла дрвећа, а често и њихову храну. Они првенствено лебде око ових локација, које би требало да садрже дивље и култивисано крстоносно поврће, као и уљану репицу, купус и прокељ.[13][14][15]

Репродукција и развиће[уреди | уреди извор]

Систем парења[уреди | уреди извор]

Ови лептири могу бити полиандрани, али то није преовлађујући систем парења. То значи да, иако неке женке лептира могу имати више од једног партнера, већина великих белих женки има само једног мужјака у исто време кроз моногамни систем парења.[16][17]

Сваке године се производе две генерације лептира. Прво легло се састоји од одраслих јединки са пролећним излежавањем око априла. Друго легло чине одрасле јединке које се излегу око јула. Понекад се треће легло може приметити и даље током лета ако је време довољно топло.[18]

Биљке хранитељке[уреди | уреди извор]

Основне биљке хранитељке су из породице купуса (Brassicaceae).

Однос са људима[уреди | уреди извор]

Улога као штеточина[уреди | уреди извор]

Усеви који су најосетљивији на оштећења од P. brassicae у подручјима у Европи су они из рода Brassica (купус, горушица и њихови сродници), посебно прокељ, купус, карфиол, келераба, репица, подземна кораба и турнип. Напади на усеве су прилично локализовани и могу довести до 100% губитка усева на одређеном подручју. Поред тога, због своје јаке склоности миграцији, одрасли могу заразити нова подручја која су раније била слободна од напада. Пошто се многе биљке домаћини P. brassicae продају за конзумацију, оштећења од ових лептира могу проузроковати велико смањење вредности усева. Ларве такође могу да уђу у главице купуса и карфиола и да изазову штету. Високе популације ових ларви такође могу скелетизирати своје биљке домаћине. У данашњим областима као што је Велика Британија, P. brassicae су сада мање опасни као штеточине због природних и хемијских опција контроле. Међутим, и даље се сматра штеточином у другим европским земљама, у Кини, Индији, Непалу и Русији. Заправо, процењује се да узрокује губитак приноса од преко 40% годишње на различитим културама поврћа у Индији и Турској.[19]

Подврсте[уреди | уреди извор]

Подврсте обухватају следеће:[20]

  • Pieris brassicae azorensis Rebel, 1917
  • Pieris brassicae brassicae (Linnaeus, 1758)
  • Pieris brassicae catoleuca Röber, 1896
  • Pieris brassicae cyniphia (Turati, 1924)
  • Pieris brassicae cypria Verity, 1908
  • Pieris brassicae italorum Stauder, 1921
  • Pieris brassicae nepalensis Gray, 1846
  • Pieris brassicae ottonis Röber, 1907
  • Pieris brassicae subtaeniata (Turati, 1929)
  • Pieris brassicae vazquezi Oberthür, 1914
  • Pieris brassicae verna Zeller, 1924
  • Pieris brassicae wollastoni (Butler, 1886)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Српски називи дневних лептира (Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 26. 06. 2013. Приступљено 28. 04. 2018. 
  2. ^ Le Masurier, A. D. (1994). „Costs and Benefits of Egg Clustering in Pieris brassicae”. Journal of Animal Ecology. 63 (3): 677—685. ISSN 0021-8790. doi:10.2307/5233. 
  3. ^ „Pieris brassicae”. Biodiversityexplorer.org. Приступљено 2012-12-18. 
  4. ^ „The Large Cabbage White, Pieris brassicae, extends its range to South Africa”. The Entomologist's Record and Journal of Variation. 107: 174. 1995. ISSN 0013-8916. 
  5. ^ Moore, Bill (17. 6. 2010). „Great white butterfly found in Nelson”. Nelson Mail. Приступљено 18. 12. 2012. 
  6. ^ „Great white cabbage butterfly” (PDF). Ministry of Agriculture and Forestry. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 9. 2015. Приступљено 18. 12. 2012. 
  7. ^ Wanted: Great white butterfly, preferably dead Архивирано 2013-10-14 на сајту Wayback Machine. 3 News NZ. 25 September 2013.
  8. ^ Holiday butterfly bounty season over Архивирано 2013-10-14 на сајту Wayback Machine. 3 News NZ. 14 October 2013.
  9. ^ Klein, Alice (29. 11. 2016). „New Zealand is the first country to wipe out invasive butterfly”. New Scientist. Приступљено 30. 11. 2016. 
  10. ^ а б в г Molet, T. 2011. CPHST Pest Datasheet for Pieris brassicae. USDA-APHIS-PPQ-CPHST.
  11. ^ Metspalu, L.; Hiiesaar, K.; Joudu, J.; Kuusik, A. (2003). „Influence of Food on Growth, Development and Hibernation of Large White Butterfly”. Agronomy Research. 1: 85—92. 
  12. ^ а б Bingham, C.T. (1907). The Fauna of British India, Including Ceylon and Burma. II (1st изд.). London: Taylor and Francis, Ltd. 
  13. ^ Carter, D. (1992) Butterflies and moths. Dorling Kindersley, London.
  14. ^ Asher, J., Warren, M., Fox, R., Harding, P., Jeffcoate, G. & Jeffcoate, S. (2001) The Millennium Atlas of Butterflies in Britain and Ireland. Oxford University Press, Oxford.
  15. ^ Carter, D. & Hargreaves, B. (1986) A field guide to caterpillars of butterflies and moths in Britain and Europe. William Collins & Sons Ltd, London.
  16. ^ Karlsson, B. (1996). „Male Reproductive Reserves in Relation to Mating System in Butterflies: A Comparative Study”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 263 (1367): 187—92. Bibcode:1996RSPSB.263..187K. JSTOR 50472. S2CID 85071282. doi:10.1098/rspb.1996.0030. 
  17. ^ Wiklund, Christer and Forsberg, Johan (1991). „Sexual Size Dimorphism in Relation to Female Polygamy and Protandry in Butterflies: A Comparative Study of Swedish Pieridae and Satyridae”. Oikos. 60 (3): 373—381. JSTOR 3545080. doi:10.2307/3545080. 
  18. ^ "Pieris Brassicae — Overview." Encyclopedia of Life. N.p., n.d. Web. 24 Oct. 2013.
  19. ^ „Pieris brassicae”. Архивирано из оригинала на датум 3. 12. 2013. Приступљено 21. 11. 2013. 
  20. ^ Savela, Markku. Pieris Schrank, 1801”. Lepidoptera and Some Other Life Forms. Приступљено 1. 12. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Tolman,T.; Lewington, R.(2008), Collins butterfly guide

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Медији везани за чланак Pieris brassicae на Викимедијиној остави
  • Подаци везани за чланак Pieris brassicae на Викиврстама