Витез (град)
Витез | |
|---|---|
 Поглед на Витез | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Средњобосански кантон |
| Општина | Витез |
| Становништво | |
| — 2013. | 7.200 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 09′ 31″ С; 17° 47′ 19″ И / 44.1585° С; 17.7885° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Витез Витез на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 72250 |
| Позивни број | 030 |
| Веб-сајт | www |
Витез је градско насеље и сједиште истоимене општине у Босни и Херцеговини. У њему је 1991. године живјело 7.200 становника, од чега 35% Хрвата, 33% Бошњака, 15% Југословена, 13% Срба, и 4% осталих. Налази се у Средњобосанском кантону.
Витез је смјештен у централном дијелу долине ријеке Лашве. Удаљен је од Сарајева 70 km, а од Зенице 12 km. Уже градско подручје налази се на надморској висини од 415 метара. Клима је изразито континентална.
Овдје је био Масакр у Витезу 1993. године.
Економија
[уреди | уреди извор]Након Другог светског рата и успоставе нове власти на подручју општине делују предузећа дрвне индустрије, индустрије грађевинског материјала и шумарства, док велики дио становништва живи од пољопривреде, односно сточарства. Фабрика дрвета у Витезу је дуго времена радила у саставу државних железница. Од 1952. године пословала је као самостална привредна организација. Обухвата постројења за импрегнацију дрвета капацитета око 36.000 m³ и пилану капацитета до 50.000 m³ дрвета годишње. Развој Витеза у периоду социјалистичке Југославије везан је за хемијску индустрију. Наиме, 3. јула 1950. године, решењем председника Владе ФНРЈ основано је у Витезу предузеће „202“, које је касније добило назив Предузеће хемијске индустрије „Слободан Принцип Сељо“ (по народном хероју Слободану Принципу Сељи). У погонима овога предузећа производе се наменски производи, ракетни барути, флегматизатори, антифриз, затим привредни експлозиви и штапин, а формира се и трећа производна јединица („Синтевит“) чији су производни програми ПВЦ-гранулати, израда амбалаже и осталих производа од високотлачног полиетилена, плоча од термопласта и сл. Ово предузеће данас јединствено и под називом Пословни састав „ВИТЕЗИТ“. Свакако, кад се говори о индустрији Витеза, неопходно је споменути и приватна предузећа која се појављују крајем осамдесетих година. Међу тим предузећима најбржи развој бележи ПП „РАЈКОВИЋ“.
Становништво
[уреди | уреди извор]| Састав становништва – насеље Витез | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[1] | 1991. | 1981.[2] | 1971.[3] | 1961. | |||
| Укупно | 6 329 (100,0%) | 7 200 (100,0%) | 5 564 (100,0%) | 3 603 (100,0%) | 2 716 (100,0%) | ||
| Хрвати | 3 912 (61,81%) | 2 607 (36,21%) | 1 979 (35,57%) | 1 446 (40,13%) | 1 196 (44,04%) | ||
| Бошњаци | 2 096 (33,12%) | 2 647 (36,76%)1 | 2 002 (35,98%)1 | 1 452 (40,30%)1 | 456 (16,79%)1 | ||
| Срби | 201 (3,176%) | 741 (10,29%) | 715 (12,85%) | 488 (13,54%) | 603 (22,20%) | ||
| Босанци | 31 (0,490%) | – | – | – | – | ||
| Неизјашњени | 25 (0,395%) | – | – | – | – | ||
| Босанци и Херцеговци | 18 (0,284%) | – | – | – | – | ||
| Остали | 14 (0,221%) | 268 (3,722%) | 50 (0,899%) | 33 (0,916%) | 8 (0,295%) | ||
| Албанци | 8 (0,126%) | – | 10 (0,180%) | 3 (0,083%) | 5 (0,184%) | ||
| Муслимани | 8 (0,126%) | – | – | – | – | ||
| Црногорци | 7 (0,111%) | – | 2 (0,036%) | 41 (1,138%) | 35 (1,289%) | ||
| Југословени | 5 (0,079%) | 937 (13,01%) | 771 (13,86%) | 121 (3,358%) | 353 (13,00%) | ||
| Непознато | 3 (0,047%) | – | – | – | – | ||
| Македонци | 1 (0,016%) | – | 7 (0,126%) | 4 (0,111%) | 15 (0,552%) | ||
| Роми | – | – | 22 (0,395%) | – | – | ||
| Словенци | – | – | 3 (0,054%) | 13 (0,361%) | 40 (1,473%) | ||
| Мађари | – | – | 3 (0,054%) | 2 (0,056%) | 5 (0,184%) | ||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Насељена мјеста | | |
|---|---|---|
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
