Владимир Вернадски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Владимир Вернадски
Vladimir I. Vernadski (timbre soviétique).jpg
Владимир Иванович Вернадски
Датум рођења(1863-03-12)12. март 1863.[1]
Место рођењаСанкт Петербург[2]
Датум смрти6. јануар 1945.(1945-01-06) (81 год.)
Место смртиМосква
ШколаДржавни универзитет у Санкт Петербургу
ПотписVernadsky Vladimir Ivanovich signature.png

Владимир Иванович Вернадски (рус. Владимир Иванович Вернадский, укр. Володимир Іванович Вернадський; 12. март 1863 — 6. јануар 1945) је био руски и совјетски минералог и геохемичар.[3][4] Сматра се једним од твораца геохемије, биогеохемије и радиогеологије.[1][5] Његове идеје о ноосфери су допринеле развоју Руског космизма. Вернадски је радио и у Украјини где је основао Националну академију науке Украјине. Најпознатији је по својој књизи из 1926. године — „Биосфера“, у којој разрађује појам биосфере који је пре њега употребио Едуард Зис (нем. Eduard Suess) 1885. године. У овој књизи он биосферу описује као једну од Земљиних сфера у којој се одигравају сложени процеси обједињени општом историјом хемије атома у оквиру органског и неорганског света. Према њему се друге геосфере одликују равнотежом својстава док се у биосфери јављају жива бића која су сама специфични системи, независни од биосфере, тако да битно мењају њену примарну равнотежу[6]. Године 1943. добија Стаљинову награду.

Биографија[уреди]

Вернадски је рођен 12. марта 1863. године у Санкт Петербургу у Русији, у мешовитом браку оца Украјинца и мајке Рускиње.[7] Године 1885. завршава санктпетербуршки универзитет. Убрзо након завршетка универзитета, одлучује да се бави минералогијом. Прво одлази у Напуљ код кристалографа Скакија (итал. Scacchi) који је био сенилан у то време. Због тога, Вернадски одлази у Немачку код Паула Грота (нем. Paul Heinrich von Groth). Ту је научио да користи модерну опрему, између осталог Гротову машину за оптичко, термално, магнетно, еластично и електрично изучавање кристала, а имао је и могућност рада у физичкој лабораторији професора Зонке који је такође радио на кристализацији.

Вернадски је први популаризовао идеју ноосфере и појму биосфера дао значење које има и данас у научним круговима (иако је сам термин биосфера створио аустријски геолог Едвард Зис).

Према његовом схватању развоја Земље, ноосфера је трећа фаза у развоју планете, после геосфере и биосфере. Као што је појава биосфере (живота) фундаментално изменила геосферу, тако је и појава човека фундаментално изменила биосферу.

Вернадски је био један од првих научника који су признавали да кисеоник, азот и угљен-диоксид у атмосфери потичу из биолошких процеса. У двадесетим годинама 20. века објављује рад у коме тврди да живи организми могу да преобликују планету макар у оној мери колико и физичке силе. Његов научни рад је битан пошто је дао основе за развој екологије[8].

Вернадски је био оснивач Украјинске академије наука у Кијеву 1918. године, оснивач Националне библиотеке Украјине. Био је лојалан Русији и био је против независности Украјине и устанка који је трајао од 1917. до 1921. године.[9]

Тридесетих и четрдесетих година 20. века био је надзорник Совјетског атомског пројекта, као један од научника који се најгласније залагао за употребу нуклеарне енергије. Преминуо је 6. јануара 1945.[10] Његов син Георгиј Владимирович Вернадски (1887—1973) је познати историчар који је емигрирао у САД.

Једна од главних авенија у Москви је добила име по њему, као и Тваријски национални универзитет на Криму (Украјина). Такође један астероид носи име по њему — 2809 Vernadskij.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Vladimir Ivanovich Vernadsky. Encyclopaedia Britannica
  2. ^ Hyrych, Ihor (1996). Між Російським і Українським берегами. Володимир Вернадський і національне питання (у світлі щоденника 1917–1921 років) [Between Russian and Ukrainian shores. Vladimir Vernadsky and the question of nationality (in light of the diary of 1917–1921)]. Mappa mundi. стр. 735—756. Приступљено 16. 12. 2015. 
  3. ^ „Honoring Vladimir Vernadsky: Russian-Ukrainian Scientist's 150th Year Wraps Up”. Архивирано из оригинала на датум 3. 2. 2015. Приступљено 2. 2. 2015. 
  4. ^ Верна́дський Володи́мир Іва́нович. Універсальний Словник-Енциклопедія
  5. ^ Samson, Paul R.; Pitt, David C. (1999). The Biosphere and Noosphere Reader: Global Environment, Society, and Change. London: Routledge. ISBN 978-0-415-16644-7. 
  6. ^ Основе екологије; Снежана Пешић, Крагујевац 2008.
  7. ^ Книжкова виставка – «Життя, присвячене науці» – до 150-річчя від дня народження В. І. Вернадського (1863–1945) [Book exhibition – "A life devoted to science" – the 150th anniversary of VI Vernadsky (1863–1945)] (на језику: украјински). Nplu.org. 12. 2. 2013. Приступљено 17. 5. 2015. 
  8. ^ S.R. Weart, 2003, The Discovery of Global Warming, Cambridge. Harvard Press.
  9. ^ Ігор ГИРИЧ. Вернадський. Між російським і українським берегами
  10. ^ Josephson P., Dronin N., Mnatsakanyan R., Cherp A., Efremenko D., Larin A.. New York: Cambridge University Press.ISBN 9781139021043. стр. 54-57.. doi:10.1017/CBO9781139021043

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]