Владимир Кривиц

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ВЛАДИМИР КРИВИЦ
Vladimir Krivic.jpg
Датум рођења(1914-04-26)26. април 1914.(105 год.)
Место рођењаИдријски Лог, код Идрије
 Аустроугарска
Датум смрти1996. (82 год.)
Професијаправник
Члан КПЈ од1933.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Чинпуковник у резерви
Одликовања
Орден народног ослобођења
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден за храброст
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Партизанска споменица 1941.

Владимир Кривиц (Идријски Лог, код Идрије, 26. април 1914 — , 1996), правник, судија, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Словеније.

Биографија[уреди]

Рођен је 1914. године у Идријском Логу. Након италијанске окупације словеначког приморја, породица му се иселила у Краљевину СХС. Гимназију је учио у Мурској Соботи, Птују и Љубљани, где је завршио и Правни факултет. Још као студент приступио је револуционарном омладинском покрету. Био је често хапшен због комунистичке пропаганде. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1933. године.

Народноослободилачком покрету се прикључио 1941. године. Током рата, био је члан и секретар Окружног комитета КПС и члан Извршног одбора Ослободилачког фронта у Љубљани, помоћник политичког комесара Главног штаба НОВ Словеније. После тога је био главни уредник „Људске правице“ и „Словенског порочевалца“ на ослобођеној територији. Радио је и на организовању народне власти на ослобођеној територији и био скеретар Словеначког народноослободилачког већа.

После рата, радио је у Централном комитету КПЈ у Београду, затим у министарству спољних послова, па као јавни тужилац НР Словеније, председник Комисије државне контроле НР Словеније, секретар Градског комитета СКС Љубљана (19501954), члан Извршног већа НР Словеније, председник Врховног суда НР Словеније (19571963) и остало.

Био је члан Централног комитета СКЈ, Централног комитета СКС, Главног одбора ССРН Словеније, члан Председништва Главног одбора ССРН и Извршног комитета ЦК СКС. Више је пута биран за републичког и посланика у Савезној скупштини СФРЈ.

Умро је 1996. године.

Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена народног ослобођења, Ордена заслуга за народ са златном звездом и са сребрним зрацима, Ордена братства и јединства са златним венцем, Ордена за храброст и више других југословенских и страних одликовања, међу којима је пољски Партизански крст.

Литература[уреди]

  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година.
  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.