Владо Правдић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Владо Правдић
Датум рођења (1949-12-06)6. децембар 1949.(67 год.)
Место рођења Сарајево
 СФРЈ
Инструмент(и) клавијатуре

Владо Правдић (рођен 6. децембра 1949. године у Сарајеву) је југословенски и српски музичар који је најпознатији по свом раду у Бијелом дугмету. Од осталих група у којима је био члан, најпознатије су Амбасадори и Индекси.

Са седам година се уписао у музичку школу где је свирао клавир. Завршио је нижу и средњу музичку школу. После гимназије је уписао студије физике на Природно-математичком факултету у Сарајеву и догурао до статуса апсолвента.

Музичку каријеру почиње 1965. године у групи Вокинси. Незадовољан новом поставом и сит клавира, у јесен 1966. је напустио групу. 1968. године постао је члан групе Кост.

У септембру 1970. прешао је у Амбасадоре и с њима први пут ушао у студио. У то је време вокални солиста био Здравко Чолић, па је Здравкова плоча „Плачем за твојим уснама“ (1971) уједно и Владин дискографски деби. На Владину несрећу, цела је ствар прошла прилично неславно, пошто је оркестар потпуно прекрио оргуље, па се од Владиног првенца не чује ни један једини тон.

У пролеће 1971. заменио је у Индексима Ранка Рихтмана, купивши од њега оргуље „Hammond T 202“. Сам је направио „Leslie“ појачало. С мањим прекидима због обавеза према факултету, свирао је с Индексима све до јесени 1973. и снимио укупно три и по сингла: „Сањам“ (1971), „И твоје ће проћи“ (1973), „Само су руже знале“ (1974) и песме „Повратак Џека Трбосјека и осталог зла“ и „Угасила је пламен“ на синглу „Плима“ (1972). Одласком Даворина Поповића и Боде Ковачевића у војску, Индекси су морали „на чекање“, па се Влади указала прилика да за стално пређе у групу Јутро, која се од 1. јануара 1974. зове Бијело дугме.

Са Бијелим дугметом је снимио два албума „Кад би' био бијело дугме“ и „Шта би дао да си на мом мјесту“ пре одласка у војску 1976. Њега је у Дугмету заменио Лаза Ристовски. Владо се вратио у Бијело дугме 1978. Од 1978. до 1987. је са Дугметом објавио пет албума: „Битанга и принцеза“, „Доживјети стоту“, „Успаванка за Радмилу М.“, „Косовка дјевојка“ и „Пљуни и запјевај моја Југославијо. Након турнеје Дугмета под називом „Пљуни и запјевај, моја Југославијо“, 1987. године, Владо се повукао и посветио компјутерима. И даље је сматран чланом групе јер - нити је истеран, нити је из ње отишао.

Владо Правдић данас живи и ради у Сједињеним Америчким Државама, где се бави послом невезаним за музику.


Литература[уреди]