Пређи на садржај

Герхард Геземан

С Википедије, слободне енциклопедије
Герхард Геземан
Лични подаци
Пуно имеГерхард Фридрих Франц Геземан
Датум рођења(1888-12-16)16. децембар 1888.
Место рођењаЛихтенберг, Елзас-Лотарингијa
Датум смрти31. март 1948.(1948-03-31) (59/60 год.)
Место смртиБад Телц,  Западна Немачка
Књижевни рад
Утицаји одСрпска народна поезија, Јован Рајић, Андрија Качић Миошић, Александар Сандић[1]
Најважнија делаСачуваниЕрлангенски рукопис
СРПСКО-НАРОДНЕ VIТЕШКЕ ПЈЕСМЕ
НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ О ЦАРЕVIМА, КРАЉЕVIМА И ЈУНАЦИМА
УСКОЦИ И СЛАВНИ ЈУНАЦИ СРПСКИ ПО ДАЛМАЦИЈИ И ПРИМОРЈУ

Герхард Геземан (нем. Gerhard Friedrich Franz Gesemann; Лихтенберг, 16. децембар 1888 — Бад Телц, 31. март 1948) је био њемачки cлависта, фолклориста, књижевни критичар и професор универзитета у Прагу.[2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1888. год. у Лихтенбергу у учитељској породици. По завршетку доктората германистике 1913. год. игнорисао је могућност да оде за професора универзитета у Лајпциг. У августу исте године умјесто тога отишао је у Београд[2] и примио се за професора њемачког језика у Зрењанину, у циљу својих студија славистике.

Први свјетски рат

[уреди | уреди извор]

Када је отпочео рат 1914. године. Геземан је уместо повратка у Немачку одабрао да остане у Србији и био болничар у Крагујевцу и Врању где је прележао пегави тифус.[3] Касније професор Геземан се у пратњи медицинског особља прикључује српској војсци у повлачењу преко Албаније на Крф. Hа неутралној територији у Албанији, одлучује се на бјекство. Ову незгоду у његовом животу описао у својој књизи (нем. Die Flucht: Aus einem serbischen Tagebuch 1915 und 1916. München, Albert Langen/Georg Müller 1935)[4] Бијег која се појавила на тржишту књига 1935. године.

Научни рад

[уреди | уреди извор]

У периоду од 1922. до 1944. г. Герхард Геземан је предавао cлавистику на немачком универзитету у Прагу[2], прво као сарадник и 1924. као редовни професор.[5] Професор Геземан 22 године посвећује већину својих студија и радова Српскохрватском језику фокусирајући се на дијалектологију пречана. У Сарајеву је 1937. био на челу експедиције која је фонографски биљежила народне пјесме.[6]

Током Другог светског рата, велики дио личне библиотеке професора Геземана је уништен, изгубљени вриједни рукописи, што онемогућава истраживања отворениx питања у вези изношења вриједниx књижевниx материјала из Србије и пронађених Ерлангенскиx рукописа. У Прагу се налазе сачувани примјерци првих словенских новина на њемачком језику, "Исток и запад". Дио очуване личне архиве налази се у Минхену.

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Био је муж Маге Магазиновић.[7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ [http://www.sss-makarska.hr/spisi/velikani/kacic/izdanja/cirilica.htm,1[мртва веза]. РАЗЛИЧИТЕ песни ради забавленија и утјешенија с славонскаго на србскије преписане. В Будине, Писмени Всеучилишта, 1807, Аутор према запису Александра Сандића
  2. ^ а б в Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 211. 
  3. ^ „Немац који је делио српску судбину”. politika.rs. Приступљено 27. 1. 2022. 
  4. ^ [ http://trove.nla.gov.au/work/19187237?q=+&versionId=22541972,Са српском војском кроз Албанију, 1915-1916 / Герхард Геземан]
  5. ^ ((језик: немачки) „Годишњак за историју Европе”. doi:10.2307/41041003?uid=3737592&uid=2129&uid=2&uid=70&uid=4&sid=21104486148191.  }}
  6. ^ "Политика", 11. окт. 1937
  7. ^ „Немачки слависта и прва српска новинарка”. politika.rs. Приступљено 27. 1. 2022. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Герхард_Геземан&oldid=28566337”