Дубље (Богатић)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дубље
Dublje 02.jpg
Дом културе
Административни подаци
Држава Србија
Управни округМачвански
ОпштинаБогатић
Становништво
 — 2011.Пад 2900
Географске карактеристике
Координате44°48′01″ СГШ; 19°30′17″ ИГД / 44.800333° СГШ; 19.504833° ИГД / 44.800333; 19.504833Координате: 44°48′01″ СГШ; 19°30′17″ ИГД / 44.800333° СГШ; 19.504833° ИГД / 44.800333; 19.504833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина74 м
Дубље на мапи Србије
Дубље
Дубље
Остали подаци
Поштански број15359
Позивни број015
Регистарска ознака

Дубље је насеље у Србији у општини Богатић у Мачванском округу. Дубље је друго по величини село у Мачви.[1][2]

Према попису из 2011. било је 2900 становника.

Знаменитости[уреди]

У Дубљу се 14/26. јула 1815. године одиграо Бој на Дубљу, којим је завршен оружани део Другог српског устанка и где су погинуле српске војводе Милић Дринчић и Сима Ненадовић.[3]

Дубље је познато и по томе што су тамо у истој спомен костурници сахрањени и српски и аустроугарски војници погинули у Првом светском рату. Комплекс споменика посвећених ранијим ратовима се налази југоисточно од цркве подигнуте 1936. године, а састоји се од постамента са споменицима учесницима ратова од 1912-1918. године и од 1941-1945. године, као и спомен бисте војвода Милића Дринчића и Симе Ненадовића.[1]

Историја[уреди]

Први светски рат[уреди]

Радисав Симић из Ропочева код Београда, припадник 18. пука Дунавске дивизије један је од сведока дивљања аустроугарских војника 1914. године у Мачви. Под заклетвом, Симић је изјавио следеће:

“У селу Дубље код Шапца, у једној кући наишли смо на шесторо заклане деце. Под снажним утицајем тог грозног злочина неколико дана нисам могао ништа да једем… У другој кући није било никога. У трећој смо наишли на човека од око педесет година старости и питамо га какви су то људи били овде што су направили ове страшне злочине. “Не знам ко су, али говоре српски (хрватски – прим.аут.)” – одговори он. У следећој кући наишли смо на четворо деце са одсеченим главама стављеним поред њих а на петом остала глава да виси… Деца су била поређана на столовима. У селима смо наилазили на људе обешене изнад кућног прага, или повешане о стабла воћака и то старци, жене и деца, или су пак поклани у кућама и двориштима…”[4]

Мада је у Загребу било добро познато какве су све злочине у Србији учиниле хрватске јединице, преко свега се ћутке прелазило. Један посланик Хрватског сабора усудио се да каже како су се „Хрватски пукови повратили из Србије као пионири народног јединства“. Јер куд год су пролазили „свуд су налазили народ који говори истим језиком и долазили до увјерења: то је наш народ, против тога народа немамо ништа непријатељскога него, дапаче, осјећај братства, симпатије и љубави“.

У Подравини и Колубарском округу током 1914.године Аустро-Угари убили 50.000 (ПЕДЕСЕТ ХИЉАДА) српских жена, деце и стараца, дакле ЦИВИЛА. Те злочине су углавном починили ХРВАТИ, који су били у Аустро-Угарској војсци. Убијање српских цивила било је у Западној Србији највише и то: у ЈАДАРСКОМ срезу (центар Лозница), РАЂЕНСКОМ срезу (центар Крупањ), АЗБУКОВАЧКОМ срезу (центар Љубовија), ПОЦЕРСКОМ срезу (центар Шабац), МАЧВАНСКОМ срезу (центар Богатић) и КОЛУБАРСКОМ срезу (центар Ваљево).

Галерија[уреди]

Демографија[уреди]

У насељу Дубље живи 2636 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,5 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 932 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,56.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 4.004
1953. 4.213
1961. 4.123
1971. 3.793
1981. 3.558
1991. 3.532 3.408
2002. 3.317 3.467
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
3.274 98,70 %
Роми
  
24 0,72 %
Румуни
  
5 0,15 %
Муслимани
  
3 0,09 %
Украјинци
  
2 0,06 %
Југословени
  
2 0,06 %
Црногорци
  
1 0,03 %
Хрвати
  
1 0,03 %
Словенци
  
1 0,03 %
Бошњаци
  
1 0,03 %
непознато
  
2 0,06 %
Црква у Дубљу.
Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Дубље - О селу. Архивирано из оригинала на датум 18. 07. 2012. Приступљено 19. 07. 2012. 
  2. ^ Преглед културних добара - Црква, спомен костурница и комплекс ранијих ратова у Дубљу
  3. ^ Момчило Павловић (2013). „Савремена историја Србије - Радни материјал из истоименог предмета” (пдф). Београд: Факултет Безбедности. стр. 29, 35. Приступљено 8. 10. 2013. [мртва веза]
  4. ^ одломак из текста Васе Казимировића “Нема платна за црне барјаке”
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]